Jedna mlada žena hodala od kuće do kuće, tražeći kućnu sreću.
- Pa,... jesi li dobro pretražila svoju kuću?, upita je jedna starica na čija je vrata baš zakucala.
- Ma nisam! Bilo mi hladno u kući. Ali, i što bih tražila u svojoj kući, kad znam da je tamo nema.
–A, ako je kod Tebe hladno, onda kućna sreća stvarno nije tamo, glasno je razmišljala starica. Jer,... kućna sreća voli toplinu. Trebala si u kući naložiti vatru. Možda bi je onda ipak našla kod svoje kuće.
– Što bih ložila kad ionako svako jutro moram iz kuće?!
– Pa čekaj, dijete! Je l' Ti kod svoje kuće nikad ne ložiš vatru?
- Ne, kad ionako moram svako jutro ići tražiti kućnu sreću.
- Ali, kako kuhaš u hladnom?
– Pa nikako! Ne kuham. Kad ionako nisam kod kuće.
– Pa,... je l ' spremaš?
– Ne spremam. A i kad bih kad me nikad nema kod kuće?!
– O jadno dijete! Pa Ti stvarno nemaš kućne sreće! Posudit ću Ti ja svoju.
– Je l' stvarno hoćete?!
– Hoću, hoću, reče starica. Onda priđe prozoru i vrati se sa malim cvjetnjakom. A u njemu zelena krošnjica nježnog i sitnog lišća.
- Evo, dijete, sad ćemo je zamotati u debeli papir, pa još u najlon, da Ti ne ozebe do kuće. A kad dođeš kući, odmah naloži vatru jer kućne sreće nema u hladnoj kući. I onda, dijete, kad si već kod kuće, skuhaj si ručak. Bolje će Ti uspijevati kućna sreća!
– Je l' Vi to ozbiljno?, upita s nevjericom mlada žena, ne znajući kakve bi veze imao skuhani ručak sa kućnom srećom.
– Ozbiljno, ozbiljno! Vjeruj meni. Pa vidiš koliko mi je godina. To sam u životu sama provjerila, pa zato sada i Tebe tome učim. I, kad se najedeš, spremaj si kuću jer ćeš sigurno u svojoj kući pronaći kućnu sreću, koju si izgubila. A kad je nađeš, vrati meni ovu moju.
& & & & & & & & & &
- Evo, bako, vraćam Vam Vašu kućnu sreću, reče mlada žena starici kad je nakon nekoliko
tjedana došla vratiti onu biljčicu sa staričinog prozora.
– O, hvala! Znači, našla si svoju kućnu sreću !?, razdragano će starica.
- Ma nisam! Ali je više i ne tražim. Znate, naložim vatru u svojoj kući, skuham ručak i uz njega spremam, pa...., kad si tako lijepo sve uredim, osjećam sreću u srcu. I muž mi je sada svaki dan kod kuće.
- Ipak si je našla, zadovoljno govorila starica dok je pratila mladu ženu, koja je žurila kući da joj se vatra ne ugasi.