Bog ,Ljudi!
Stigla i ja.
Ali više nisam Helenica.
Tako se zovu samo mala djeca.
Ja sam Helena.
Jer sam sada velika.
Kad se vratim kući i prespavam koliko mama, tata, baka i ja imamo prstića, imat ću četiri godine.
&
Došla sam ja odavno.
Ali, ja i Baka smo bile na moru.
Jer je Baka rekla da je to za mene zdravo.
Kako zdravo ?,mislim ja.
K'o da se more jede.
A Mama je rekla da pas ne laje zbog sela.
Joj,Mama! K'o daje moja Baka pas.
&
Tata je rekao daje to svašta i od jedne i od druge.
(Ja ne znam šta je „svašta“.)
Onda je moj Tata još rekao neka ja poslije mora ostanem kod moje Bake.
Da se moja Mama bar malo odmori.
A moja Baka je rekla da ga samo moli da joj moj Tata objasni od čega se to moja Mama treba odmoriti.
Pa i ja tako mislim. Jer,...ja sa mojom Mamom radim baš sve poslove. I sve joj poradim.
&
Onda je moj Tata rekao da će se praviti da to nije čuo i opet je rekao neka ja ostanem kod moje Bake, dok god je moja Baka na godišnjem.
I ja sam tako rekla.
Moj Tata je rekao mojoj Baki da sam ja sad već velika, (što je i istina), i da će moja Baka slobodno moći uz mene heklati cijeli dan.
- E to nije istina.
Što bi moja Baka morala heklati i kad je na godišnjem?
Na godišnjem se ljudi samo igraju.
Da!
Ja se sa mojom Bakom najviše volim igrati skrivača.
A moja Baka ne voli jer me nikad ne nađe.
