Mili moj!
Lagano prolazi ljeto.
Naša Helena otišla kod one druge bake.
Otišla su i naša djeca.
Opet sam sama.
Samo je tuga sa mnom.
&
Helena krasno priča hrvatski.
-'Ajde Bog, rekla mi je tisuću puta u danu.(To joj se nešto posebno svidjelo.)
Ovo je moja baka,a ovo je moj dida, kaže svaki put kad prođe kraj naše slike i prstićem dodirne moje, pa tvoje lice na slici.
-A kud si se ti ovo ljeto popela svojoj baki?!
-Na glavu, odgovorila bi spremno (kako sam je naučila), i rukicom pokazivala na svoju glavu.
-A što si ti bakino?!
-Slavonska snašica.
Pa onda opet:“'Ajde Bog, bako!“
-'Ajde Bog,odgovorila bih ja tisuću prvi puta u tome danu.
&
Kupila sam drva.
I očistila šupu.
Pa mi se ispraznila guma na tačkama.
Pa sam cijele tačke autom vozila vulkanizeru, sva sretna što imam auto jer ,...kuća eto uvijek nešto treba.
Joj, al' kod vulkanizera su mi se malo smijali i rekli da se to kotač“odšarafi“ i donese samo on.
A ja sam se zagrcnula od tuge.
Jer, dok si bio uz mene, nisam ni znala da imamo tačke.
Ni da tačke imaju kotač.
Ni da se kotač može „otšarafiti“.
&
Mili moj,volim Te!
Čekaj me!