Čovjek seljak prevoli svoje domaće životinje.
Nije ni čudo.
Kokoši zna od leženja.
Zbog svinja bdije kod prašenja.
Kod telenja strepi za svako tele i požuruje dolazak veterinara.
A onda, kad svi oni dođu na svijet, hrani ih i čuva. I voli.
Jer,... nisu oni susjedovi.
Već njegovi.
&
- I životinjama treba i sunca i zraka.
K'o i ljudima, govorio je moj svekar kad bi jutrom otvarao sva dvorišna vrata, vratašca, „kapije“ i „kapijice“.
&
S radošću sam se udala na selo, ali sam svoje dvorište zamišljala u cvijeću; stazicama i gredicama; njegovanim lončanicama.
– Mora do se oni toga nisu sjetili !, mislila sam tada.
No evo, samo da ja skinem vjenčanicu.....
Bio to prvi sukob između mene i mog svekra.
– Kakvo cvijeće?!, rekao mi je dosta oštro.
Nije ti ovo park!, rekao je još oštrije.
– A nije, bome, ni zološki vrt, oštro sam pomislila ja.
Ali naravno, reći nisam smjela. Gdje ću?
Pa ja juče došla?!
Ljutila sam se do prvih malih pilića.
Iza njih su se izlegle patkice.
Pa guskice.
Mala žuta, nježna stvorenja gegala su se za svojim majkama, nikoga se u dvorištu ne bojeći jer ih njihova mama čuva, a ona je, naravno, najpametnije i najjača. I najljepša.
I u dvorištu najvažnija.(mislile su žute grudice, diveći se svijetu na koji su došle).
Najprije sam zavoljela te male žutuljke , a onda i ostale životinje, koje su nesmetano hodale po dvorištu, uživajući u suncu i zraku.( jer im ono treba isto kao i ljudima.)
&
Nakon jedno desetak godina od mog dolaska , rodila se i Mala Ladica, pa je i ona došla u tu kuću.
Od malena je jako voljela životinje: dragala piliće, prohodala za mačkom, igrala se s pačićima....
Samo se gusaka jako bojala.
Nije ni čudo!
Vratovi su im uvijek bili ratoborno isukani, ne znaš ni zbog čega, ne znaš ni na koga.
- Stara, zatvori guske kad Mala Ladica ide u dvorište.
Vidiš kako se sirotica trese od straha čim one naiđu.
( Opa?!)
Nagodinu ih nećemo ni držati, nastavi on svojoj Staroj oštro i zapovijedno.
A ove pokolji čim im perje očupaš!!!
&
Kad smo nedugo iza toga vozili autom do susjednog sela, istrči na cestu nazimica (mlada krmača koja se još nije prasila) i dosta nam uništi prednji lijevi kraj.
A auto baš nedavno kupili.
Jedva.
- Stotinu im gromova i ljudima !!!!, grmio moj svekar kad smo se vratili bez prednjeg lijevog fara, slomljene maske , ulubljenog blatobrana.....
Je l' oni nemaju štala i kočanica da si zatvore te glupe životinje, a ne da ovako letaju po cesti i prave ljudima štetu ?!? Bog zna koliko ćemo sad platiti popravak, nastavi moj svekar glasno i bijesno.
- Ne ljuti se dida, blago će Mala Ladica i uhvati svog didu za ruku.
(Odavno je osjetila da je ona djedu najvažnija)
Dobro smo i prošli. Šta bi tek bilo da im je istrčala guska , reče Mala Ladica Pametno djedovo dijete.
&
Stara od moga svekra je nabrzo očupala guskama perje i poklala ih.
U našem dvorištu više nikada nisu istezale svoje vratove.
&
Ispričala sam ovu priču Maloj Ladici kad smo naišle na ovu šemu u jednom časopisu za ručni rad.
–'Ajde onda da ja ovo izvezem. Da im se iskupim, reče Mala Ladica.
I izvezla je. Vidite na gornjoj slici.