Iz FINE?
Pa što iz FINE???
Šta je da je , od njih nikad dobro nije.
Već dugo rade kojekakve prisilne naplate.
Ali,opet, što bi meni imali prisilno naplatiti?
Pa sve sam platila.
I nemam kredita.
Ni dugova.
A opet, šta znaš!
Dok pošten čovjek spava, zakoni samo niču.
I rastu.
I kazne u njima propisiju. Skoro same od sebe. I rastu.
I kamate.
I troškovi.
Ustaneš ujutro i više ne znaš je l' smiješ zijevati dok se ne razdremaš,ili je to preko noći postalo kažnjivo.
Pa se onda samo protegneš.
Al' vrlo malo.
I jako kratko.
I samo kad te nitko ne vidi.
&
-Ma glupost!,reče mi moja Hrabrost.
Čega se ti imaš još bojati?
Propala firma tebi.
Propala mužu.
Što su htjeli, odavno su ti uzeli.
&
-Pa istina, složim se ja.
Stvarno nemam dugova.
Ni kredita.
Čak ni ne vozim brzo.
&
-A opet?, uključi se moj Strah.
Vidiš da na obavijesti piše: IZ FINE.
Šta bi FINA tebi dobroga pisala?!
FINA ne šalje čestitke.
To znaš i sama.
&
-Ma znam, kako ne bih znala.
Da je makar križić označen uz paket.
&
-Pa, ludo jedna,kome još FINA šalje paket?, naruga mi se moj Strah.
&
-'Ajd', sad se smiri, reče moja Hrabrost.
Idemo redom.
-Jesi platila struju?
-Jesam.
-Jesi platila vodu?
-Jesam.
-Jesi platila plin?
-Jesam. I smeće.
-A komunalnu naknadu?
-Jesam.
-A televiziju?
-Jesam, to preko trajnog naloga.
Tako i dopunsko zdravstveno.
-Pa eto vidiš. I šta se onda bojiš?
&
-Al' imam nešto zemlje na selu.
-Pa kakve to ima veze sa ovim papirićem iz poštanskog sandučića?
-Pa kažu da će biti velike kazne ako ne pokosiš.
-Iiiiii?, upita dalje, sada već nervozno moja Hrabrost.
-Pa nisam pokosila, skrušeno ću ja.
-Pa, ženo bož'ja, veljača je!
Nitko ne kosi u veljači, sad će već jako ljuto moja Hrabrost.
I, odmah da ti kažem, takvoj ludoj i uplašenoj, ni ambrozija ne raste preko zime.
&
-Dobro, dobro,ne ljuti se, odvratim ja.
&
-Ma pusti ti nju, tiho će moj Strah.
Bolje da mi provjerimo sve do kraja.
-Jesi platila porez na auto?
-Ma jesam. To se sad plaća kod registracije, pa ne možeš zaboraviti.
-A da nisi ipak negdje malo jače povezla?
Svaki dan si u autu.
-Ma nisam ,čovječe!
Znaš koliko mi je godina.
-Ma znam, oprezno će Strah.
Al' kažu da sad po cesti svagdje tih kamera.
I ne vidiš policajca.
A kamera tebe vidi.
Možda si ipak negdje malo pritisla gas. Makar na ravnom?, analizirao je sa mnom moj Strah.
I to do dugo, dugo u noć.
Hrabrost već odavno otišla spavati.
I naspavala se.
A ja i Strah šuškali i ćućkali šta bi to meni loše mogla slati FINA i koliko će me to, jadnu, moći koštati.
&
Sutradan uzmem taj nesretni papir i odem u tu još nesretniju poštu.
Šta bude, bude.
&
I bilo je.
Al' nije bilo pismo.
Kako je poštar označio na obavijesti.
Nego paket.
I nije bilo iz FINE.
Kako je poštar napisao na istoj toj obavijesti.
Nego iz KINE.
Naručila sam neki jeftini prekrivač preko wisha.
&
Jadni ljudi sa aljkavim poštarima.
Još jadnija zemlje sa preplašenim ljudima.
O