Kad prođe zadnji dan od onih par dana što su mogli biti kod Rođaka, rasplače se Mišica i uplaši da će završiti na ulici.
-Ma ne plači, ženo!
Znaš da uvijek nekako bude.
Razgovarat ću ja sutra sa Rođakom, da nam malo produži.
&
-Rođak, 'ajd sjed' malo,reče Miš Marko, kad došlo sutra i kad se Rođak vratio sa posla.
-Šta ti mene u mojoj kući posjedaš?, ljutito će Rođak.
-Ma ne ljuti se Rođak.
Nisam mislio ništa loše.
Nego, žena mi se sinoć u plač pretvorila, a ja još za nas rupe nisam našao, pa sam mislio,
ako bi mogli kod Tebe još koji dan.
&
-Rok je rok, odreza Rođak.
N'jemac voli preciznost.
Misliš da bi drugačije mogaoovakvu zemlju stvoriti?
&
-Ma znam Rođak.
I poštivam.
Al' Ti nisi N'jemac.
-Kao da i jesam, odreza opet Rođak.
-Ja sam tu cijeli život.
A ne k'o neki, što dolaze sad,kad im voda do grla došla.
&
-Pa dobro,Rođak, netko se nekad odluči.
-Nekoga nekad nužda potjera u tuđi svijet,tiho će i bojažljivo Mišica, što je mogla poniznije.
&
-Ja sam svoje rek'o, odreza opet Rođak.
-Pa nemoj tako, Rođak, grehota je.
I Ti si kod nas dolazio.
-Jesam!
Al' ja sam dolazio sa Mercedesom .
I parkirao ga pred vašo kućom.
-Pa ,Rođak, kakve to sad ima veze?
-Ima, ima!
Ja sam vama bio na ponos.
A vi meni, bome, niste.
&
-Ne griješi duše, Rođak,pokuša opet Mišica.
Pa nije bilo Uskrsa koji nisi kod nas slavio.
-Iiiiii, ljuto će Rođak.
Kakve to sad ima veze?
Je l' vam nisam za svaki, baš svaki Uskrs donio čokoladnog zeca?
I to jednom i drugom.
&
-Čuj,Rođak!
Ako ćemo baš brojati i nabrajati, a vjeruj mi, ja nisam planirao, ti nama čokoladnog zeca, a mi tebi slanine.
-Pa šta?, odvali Rođak.
Ja sam slaninu mogao kupiti i u Njemačkoj.
I do Njemačke.
Slovenac bi mi dao još kako.
I to u pola cijene.
&
-Uuuuuuu, da!, grohotom se nasmije Miš Marko.
Slovenac bi ti baš dao.
Mo'š mislit.
&
Neko bi mi dao.
Kad imaš „ojre“(eure), svašta možeš kupiti.
A vi, bome, čokoladnog zeca, nit ste smjeli, nit ste imali gdje, a bome ni čime kupiti.
Kleli ste se u onog vašeg Tita, a sad su vam ionako crkve pune.
A džepovi prazni.
&
-A moj,Rođak, tiho i piskutavo će Mišica.
Džepovi su prazni, al' su i crkve oprazne.
Bore se ljudi samo za posao.
I na sve strane idu, samo da ga nađu.
&
-A dobro!, reče Rođak.
-Al' šta ćete kad ga nađete?
Kod N'jemca se ne ispija kava do podneva.
&
Naterivali se oni tako, pa i zanoćilo.
-'Ajmo mi sad spavat, pobrza Miš Marko, sretan što je isposlovao još jednu noć pod Rođakovim krovom.
A sutra ćemo se već nešto dogovoriti.
&
-Ja sam svoje rek'o i tu nema ni razgovora, ni dogovora.
Spavajte još noćas , a sutra, tražite si posla i stana, reče Rođak, okrene se na lijevi bok i zahrče.
Davno bilo jutro.
(Nastavit će se)