Negdje iza Domovinskog rata, otvori jedan Mali čovjek krojačku radnju.
U jednom malom gradu.
To mu bila i struka i zvanje, pa mislio, nek nisam nikom na trošak.
-Što bismo mi čekali socijalnu pomoć, kad nas ja svojim rukama mogu prehraniti?!, govorio On ženi.
-Imaš pravo, odgovori njegova Žena.
Znaš da ću ti i ja pomoći. Koliko god budem znala i mogla.
- Ma znam, reče zadovoljno Čovjek.
A znam i da smo oboje skromni.
Nek nas dvoje zaradimo za jednu krojačku plaću, nama dosta.
- Ma da!, potvrdi Žena.
U početku može i manje. Nešto će biti i iz moje bašče. Nešto iz svinjca. Nešto iz kokošinjca!, sad će već ushićeno krojačeva Žena.
Samo da Ti porez ne bude veliki, nastavi Ona, sada sa zebnjom.
-Oooo, odgovori Krojač. Daj mi, Bože, velikog poreza.
To znači da bi i zarada bila velika, s nadom će Krojač, pa kako je dan već bio pri kraju, odoše oboje na počinak jer,....sutra otavraju krojačku radnju.
&
A u daljini se grohotom smijao Porez.
- A glupog li Krojača! Pa On misli da ću ja ovisiti od njegove zarade!
E moj, Krojačiću, ne ide to tako.
Al' dobro! Nek' si se ti samo ulovio u moju mrežu, zaključi zadovoljno Porez, pa i on ode spavati.
&
Ujutro Krojač stvarno otvorio radnju.
Bila uz njega i žena. Da pomogne što god može.
Da On samo što više skroji i sašije.
Sakupili njih dvoje nešto novca, nešto čak i posudili, pa nabavili materijala razne vrste.
Nek se nađe. Da kupci mogu birati.
Samo da dođu (kupci), sa zebnjom će Žena.
- Ma doći će! Ne boj se, tješio ju je Krojač, pazeći da Ona ne primijeti da se i on boji.
&
-Evo nekog!, oduševljeno će Žena.
- Neki fini gospodin, tiho će Krojač, dok ovaj još nije ušao u radnju.
- Možda treba odijelo, šaptom će Žena.
&
-Ja sam inspektor, reče Ovaj smrknuto i bez „dobar dan“.
Sanitarni.
Utvrđujem da li vam je sanitarni čvor propisno izveden i pripremljen za ovu djelatnost.
-Je, je!, pobrza Krojač, kako ne bi bio.
–'Oć'te sjesti?, uplašeno će Žena.
Ovaj ne odgovori ništa, nešto upisa, stavi u torbu i ode. Bez „doviđenja“.
&
Ne bi dugo, evo ti još jednog gospodina.
I taj bio inspektor.
Protupožarni.
- Treba dva aparata, strogo će On.
- Zašto dva ?, upita bojažljivo Krojač. Još nisam zaradio ni za jedan.
- Zbog kvadrature, strogo će Protupožarni.
I zbog Pravilnika.
Ispisa neke papire, pa na odlasku samo reče da im je ovo prva kazna i ako za osam dana ne budu kupili dva protupožarna aparata, slijedi druga kazna.
Veća.
Jer ne može On samo njih obilaziti.
&
Onda bio inspektor za buku.
Bome nađe da Krojačeva šivaća mašina previše lupa.
Inspektor rada odredio kaznu što radnju čistila Krojačeva žena i k tome, bez sistematskog pregleda.
Strop im u radnji bio previsok.
Pod im u radnji bio prenizak.
Blagajna zastarjela.
Krojač nije imao položen ispit iz povijesti.
Po gradu se pričalo da su mu na škarama bome našli i nešto prašine.
Sad se već Krojač jako bojao.
Svega i svakoga.
Na vratima mu jedna naljepnica bila kriva, a čak tri su nedostajale. Pa je i za naljepnice dobio kaznu.
Krojačeva žena se više nije usudila donijeti mu ni gablec, a kamoli u nečemu pomoći.
Nekako krajem mjeseca došao i Porez.
Bio to toliko ogroman stvor da nije mogao ući kroz vrata Krojačeve radnje.
Stoga naredio Krojaču da izmijeni vrata. U roku od osam dana. Da Porez može ući. Sve pod prijetnjom kazne. Novčane.
&
Na kraju Krojač od svega odustao i brzo zatvorio svoju malu krojačku radnju u svom malom gradu. On i žena još dugo godina bili više gladni nego siti dok su poplaćali sve kazne i obaveze. Skoro i bez kuće ostali.
&
A kad do škole dorastao njihov sin, ode Krojač i odmah ga upiše na zavod za zapošljavanje.
A Krojačeva žena ode i zatraži za dijete socijalnu pomoć.
-Nek se dijete samo nikog posla ne hvata, reče sa olakšanjem bivši Krojač.
A osim toga, sa tri socijalne pomoći u kući, moći će se nekako.