("Ruža Hrvatska"suvenir sa slike, kao i sve ostale naše proizvode možete pregledati i naručiti na
ovom linku)
Došlo sutra.
Rođak opet otišao na posao u četiri.
I vratio se u devet uveče.
-Naš'o sam ti pos'o, reče s vrata , gledajući na Marka.
I tebi, reče pogledavši u Mišicu.
&
-Gdje, upita Miš Marko radosno i zahvalno.
-Na groblju.
Tamo uvijek traže radnike.
&
-Ali ja ne znam jezik, uplašeno će Mišica.
-Za taj ti pos'o ne treba jezik, oštro će Rođak.
-A gdje ja?,još uplašenije će Mišica.
-I ti na groblju.
Je s' ti mislila da ćeš kod N'jemca muškatle po prozoru zaljevat?
Kopat ćete rake.
Stanovat možete kod mene.
&
-Joj, hvala, hvala, hvala vam Rođak dragi,reče Mišica veselo i zahvalno.
-Ne hvali, smrknuto će Rođak.
Platit ćete.
Vas dvoje, ja jedan.
To je tri.
Svatko trećinu stanarine i trećinu režija.
-Dogovoreno, sretno će Miš Marko i zahvalno pruži ruku svom Rođaku.
Eto, Rođak, 'fala ti k'o bratu.
Što vele, k'o će kome, ak' neće svoj svome.
&
Rođak se opet okrene na lijevi bok i zahrče.
Miš Marko opet prebaci svoju prvu lijevu nogu preko svoje žene, pa i njih dvoje zaspaše.
-Kod N'jemca se ne bali do dugo u noć, rekao bi Rođak da je još bio budan.
Kod N'jemca se samo radi.
I malo spava.
Tek toliko da se sutra opet možete raditi.
I malo jede.
Samo onoliko koliko baš treba da bi se sutra opet moglo raditi.