-Pa reci im neka još ostanem!

-Ne mogu, milo! Ljutit će se.

-Pa reci tati! On te voli!

-Ma moraš, zlato, malo ići i kod druge bake.

-Ne moram! Oni bi se sa mnom samo igrali.

K'o da sam ja mala.

A sve „radenje“ (posao) naprave ujutro, dok ja spavam.

-Tata, ja bih ostala kod bake.

-Helenice, sad ne možeš, ali dovest ćemo te opet.

-Tata, pa šta bi me dovozio opet, kad sam ja već tu ?

-Ova baka se mora malo odmoriti !

-Ma ne mora!

-Sve sam joj ja radila.

-Helena, slušaj me!

Baka mora ići doktoru. I frizeru.

-I ja ću sa bakom ići doktoru i frizeru!

-Mora baka malo heklati!

-Pa malo je heklala. To joj je dosta.

-Baka mora spremati zimnicu.

-Znam, i ja ću spremati zimnicu.

-Helena, sad je dosta.

Ne možeš više ostati kod bake!

-Maamaa, ja bih još ostala kod bake!

-Pa ostat ćeš, ali kod one druge bake.

-Ja neću kod druge!

Hoću kod prve.

-Ona ti je baka kupila puno novih igračaka.

-Neka je!

Nisam ja mala beba da se igram sa igračkama.

-Helena, ne ljuti me!

-A to što ti ljutiš moju baku?!

-Dobro! Nećeš ići kod druge bake. Idemo kući.

-Neću ići kući!

-Ma neću se ja s tobom raspravljati. Ja sam tebe rodila, a ne ti mene! Ići ćeš. Itekako ćeš ići !

-Ljudići!!!

Recite im neka ostanem!

Pliz!