I ja se ovih dana ljutim k'o i moja baka. Opet idemo kod bake od mame za Božić. -Nije opet!, rekla je moja mama. Lani si bila kod druge bake za Božić. -Nije ona meni druga, rekla sam ja. Nego prva. I nismo bili kod nje za Božić. Bili smo kod tvoje Bake. I još je došao Zec. -Helena, to je bio Uskrs. Uostalom, pitaj Tatu da smo ja i on tako odlučili.

-Ne moram ni pitati, rekla sam Ja. Moj Tata nikad ne bi tako odlučio. Sigurna sam.

Mama peče kolače za svoju Baku (mamu). Nek peče. Baš me briga. Kad nije htjela da pečemo i za Baku od Tate, nek si peče sama. Ja sam u ćošku. Sama sam otišla. -Helena, moju Mamu boli noga. Zato joj pečem. -I Baku od Tate boli noga. Još i višije nego Tvoju Baku.

Srećom se Baka od Tate ništa ne ljuti. Rekla mi je juče preko skajpa da Ona ne bi ni jela Maminih kolača. Dobra moja Baka od tate. I da ćemo nas dvije, kad Mama i Tata odu na doček, cijelu noć peći kolače. (Uh, jedva čekam.) I da ona nije ni spala na kolače od moje Mame. (Joj, dobro da nije. Uvijek je boili noga, pa se ja i Tata bojimo da negdje ne“ spadne“.) I neka pozdravim Mamu. I da je njoj ionako Božić kad joj ja dođem.

A...., jadna i dobra moja Baka od Tate. Kud si mora sama peći kolače, tu sad mora i premještati Božić. A tako je boli noga.