Što veli moja baka, najlakše otići na doček.

Mogle smo i nas dvije. A tko bi onda očistio ovaj snijeg?

Dobro da sam došla, al' dobro i što sam sada velika. Pa mogu pomoći.

Za Božić smo bili kod mamine bake (mame). I ona je rekla didi da se požure sa poslom „dok mala spava“.

I ja sam to čula. I bome sam rekla baki od tate i bome više neću ići za Božić kod bake od mame.

-Jelde, bako, da ja nisam mala!

- Nisi, zlato, bakino.

- A jelde, bako, da ću ja uvijek sve s tobom raditi?!

- Hoćeš, milo, bakino. Kako ne bi radila. Ti si baki prevrijedna k'o tvoj tata.

Ne bi on siromah otišao na taj doček da nije morao. Znam da ga tamo srce boli zbog mene i ovog snijega.

- Pa morao je, bako! Tko bi vozio mamu na doček.

- Znam, milo, znam! A mene sirotu nema tko ni doktoru odvesti. A tako me jako boli noga.

- Slušaj, bako! Kad dođemo za Uskrs, ja neću tati dati da ide na doček Nove godine. Ja i on ćemo očistiti sav snijeg i onda će te tata svaki dan voziti doktoru. I tvoju nogu. Je l' može?

-Može, zlato, bakino najdraže. –Daj pet!

Ljudići!

Sretna vam svima Nova godina. Da moju baku ne boli noga i da je moj tata svaki dan vozi doktoru. Da moja mama nauči kako se pravi sarma. Da moj tata ne mora mamu voziti na doček. I da vam ja uvijek budem ovako dobra.

To vam sve želi za Novu godinu vaša Helenica