Zgodni su ljudi Slavonci. Kad nekom idu, zaskviči prasence dan ranije....gdje ćeš ići praznih ruku? A ljudi te tako lijepo pozvali! Ražanj na „gepek“, litrenku šljivovice, dva, tri para kobasica, pa 'ajmo! To Slavonac. A žena mu do pred sam polazak peče, peče, peče: što lijevane, što dizane, što ovakve, što onakve (kolače).

Tako kad oni nekom idu. A kad se njima dolazi, „letaju“ tjedan dana po cijeli dan; tko u kući, tko oko kuće. Opet sve isto, samo puno više. Opet zaskviči prase, 'al bome, zableji i janje. A žena peče, peče, peče....presvlači krevete, zrači sobe....

Tako ljudi Slavonci čekaju goste. E da, 'al gosti će otići. Treba pripraviti ljudima da nešto i ponesu. Makar za uspomenu. Dobro, spakovat će im se bar pol praseta i pol janjeta. Ne može se to sve pojesti. Ostat će sigurno i pečenog purana. Rakiju neizostavno. Makar litru. Joj da, i kilu, dvije očišćenih oraha; graha obavezno. Baš dobro rodio. Da, 'al to se sve s vremenom potroši; što brže, što sporije. Treba zato dati i nešto trajnije, makar za uspomenu; da se sjete gdje su bili!

A za to trajnije ja sam se uvijek laćala igle. Ne bih mirno spavala ako u kutiji nema barem desetak „na lageru“ jer, nikad ne znaš kad ti „trefi“ netko doći. Gornja dvojica (tabletića) su s tog „lagera“.