(priča iz arhive)

Moja mama misli da je moja bata škltica (škrtica). Najobicnija. Letla mi je to. I da meni tupuje samo neophodno. Ja bas ne lazumijem šta je to neophodno, ali mama taze da moja bata ne bi plopala da mi vec jednom tupi i tatvu idlactu. A ne da sve mola moja mama. I da bata zbod toda ne bi bila kluha gladna. Ja bas ne lazumijem ni to o tluhu (kruhu). Moj tata taze da je moja mama pametna i da joj je svata na mjestu. Mozda, ali ovaj put stvalno nije u plavu (pravu).

Moja bata je meni tupila najvecu idlactu na svijetu. Vidi se sa nased baltona. To je visota, visota idlacta (igračka). Visla od nased baltona. I od moje bate. Visla cat i od moje bate tad mene duzi (drži).

Mi se svati dan idlamo sa tom idlactom. Moja bata mene donese na balton, a na idlacti se samo pale svjetla. Bata uvijet pododi toje ce se svjetlo upaliti i uci i mene. Ja sam jos mala, pa bas i ne pododim, ali tad budem imala pet mjesesi, sidulno cu i ja biti tato pametna to moja bata.

- Crveno, veli moja bata. I upali se slveno. - Vidiš, milo, sad će žuto. E, ludi, i stvalno se upali zuto. – Onda dođe zeleno!, opet pododila moja bata. To je najdivnija idlacta toju mi je neto tupio. Moja bata taze da se zove semafol (semafor). I to onda taze da je moja bata najobicnija skltica? Tad nije. Da.