Molim Ti se, predobri moj, Bože! Pomozi! Spasi! Samo da ne bude nešto zloćudno. Danima sam se molila u očekivanju termina za prvi pregled.

Dragi moj, Bože! Sam vidiš da nemam više snage. Ni za tugu. Ni za bolest. A vidim da nemaju ni djeca. Još ni tatu nisu prežalila.

Oče naš, koji jesi na nebesima,.......... Pomozi mi, Bože! Neka bude što mora biti, ali nek ne bude najgore. Ne mogu još. Ne mogu više. Preumorna sam. Od svega. I djeci još trebam. Vidim da im još trebam. Pomozi svima nama, dobri naš, Bože.

Kako ću, Bože bez vida u ovoj samoći? Pitam Te?

Bože, zašto i ovaj križ na moja pleća?

-Gospođo, imate mrene na očima, rekao je doktor na pregledu. Zato ne vidite. Ostalo je sve u redu: i očni tlak. I vidno polje. I očna pozadina.

Hvala Ti, dragi moj, Bože! Hvala Ti tisuću puta. Hvala Ti milijun puta. Hvala ti deset milijuna puta. Uslišio si, pomogao si. Znala sam ja da ćeš me spasiti. I da se samo u Tebe trebam uzdati. I samo se Tebi moliti, dragi moj; Bože. I pravo kažu da Ti nikom ne daješ križ, koji ne može nositi.

Mrene. Što su dvije mrene naspram onog čega sam se bojala? To ima skoro svaki čovjek. To se danas rješava. Brzo. Sigurno. Bezbolno. Hvala Ti dragi moj, Bože. Lako ću s mrenama.

- Je l' to za jedno oko ili za obadva?, zapitala sam zaprepašteno. -Za jedno. Gospođo, ja znam da je to skupo, ali,....i naši instrumenti su skupi. Mi mrene odstranjujemo vrhunski. Bezbolno i za petnaest minuta.

Moj, Bože! Pa zašto sve zlo na mene? Pa znaš li Ti, Bože moj dragi, koliko je to novaca? I,....to samo za jedno oko. A onda isto toliko i za drugo.

I tako od kada sam sirota došla na ovaj svijet. Da se, jadna, za zelen bor uhvatim, i on bi se osušio. I otkud sad te mrene?! I zašto baš meni? Od svih ljudi na svijetu da ih baš ja sirota imam. A Bože, Bože! A ja Ti se onoliko molila. I to još svaki dan.