Bio na svijetu jedan mali grad.

A u tom malom gradu živio jedan veliki gradonačelnik.

I, naravno, oni koji su ga izabrali.

Gradonačelnik bio zgodan i uvijek dotjeran muškarac.

– Da misli i radi za nas, ne bi se stigao tako pirlititi. K'o da smo ga zato izabrali?! , govorili oni koji su ga izabrali.

Ne bi taj izašao među narod. Da vidi malo kako žive oni koji su ga izabrali.

-A valjda se boji da mu odijelo ne zaprljamo.

- Neka ga, neka! Doći će i drugi mandat. Neće mu trebati odijelo. Nismo ni mi veslo sisali.

– A vidi i one njegove?!

K'o da ona jede što i naše žene, govorili su oni koji su njenog muža izabrali za gradonačelnika.

- Ne boj se; od teletine se ne slaže salo.

Samo,....trebaš je imati.

A imaš je ako ti je muž gradonačelnik, govorili su opet oni koji su njenog muža izabrali za gradonačelnika.

A onda došli i novi izbori.

- Sad je dosta, rekoše oni koji su izabrali gradonačelnika.

- Izabrat ćemo nekoga od nas.

Čovjeka iz naroda.

I izabraše.

-Ma, znao sam ja da On nije za gradonačelnika.

Pa vidiš da nema ni pošteno odijelo.

Za onog starog si izdaleka vidio da je gradonačelnik.

Nabrzo i ovaj Novi kupi odijelo.

I to malo bolje.

-Vidi ga samo što se uparadio!, vele opet ljudi u tom gradu.

– Brzo će taj zaboraviti i tko je bio i šta je bio. I nas koje smo ga izabrali.

-A jeste ga samo vidjeli!?

Stalno je među nama.

-Pravo kažeš! Lako je nama hodati po gradu. Mi posla ionako nemamo. Al', tko Njemu radi u uredu dok On kao, preslušava naše probleme?!

– K'o, sišao među narod! U bazu.

Ma nemoj?! Znamo mi takve!

Već se bori za drugi mandat!

- Pravo kažeš!

K'o da smo mi veslo sisali, pa ne razumijemo.

- Ma, ljudi!

Slušajte vi mene!

Nismo mi ovog Novog trebali ni izabrati!

Bome da znaš da i ja tako mislim.

Šta je, brate, falilo onom Prvom?!

-Baš ništa, složiše se i ostali.