Kad prođe zadnji dan od onih par dana što su mogli biti kod Rođaka, rasplače se Mišica i uplaši da će završiti na ulici.

-Ma ne plači, ženo! Znaš da uvijek nekako bude. Razgovarat ću ja sutra sa Rođakom, da nam malo produži.

-Rođak, 'ajd sjed' malo, reče Miš Marko, kad došlo sutra i kad se Rođak vratio sa posla.

-Šta ti mene u mojoj kući posjedaš?, ljutito će Rođak.

-Ma ne ljuti se Rođak. Nisam mislio ništa loše. Nego, žena mi se sinoć u plač pretvorila, a ja još za nas rupe nisam našao, pa sam mislio, ako bi mogli kod Tebe još koji dan.

-Rok je rok, odreza Rođak. N'jemac voli preciznost. Misliš da bi drugačije mogao ovakvu zemlju stvoriti?

-Ma znam Rođak. I poštivam. Al' Ti nisi N'jemac.

-Kao da i jesam, odreza opet Rođak. -Ja sam tu cijeli život. A ne k'o neki, što dolaze sad, kad im voda do grla došla.

-Pa dobro, Rođak, netko se nekad odluči.

-Nekoga nekad nužda potjera u tuđi svijet, tiho će i bojažljivo Mišica, što je mogla poniznije.

-Ja sam svoje rek'o, odreza opet Rođak. -Pa nemoj tako, Rođak, grehota je. I Ti si kod nas dolazio.

-Jesam! Al' ja sam dolazio sa Mercedesom. I parkirao ga pred vašo kućom.

-Pa, Rođak, kakve to sad ima veze?

-Ima, ima! Ja sam vama bio na ponos. A vi meni, bome, niste.

-Ne griješi duše, Rođak, pokuša opet Mišica. Pa nije bilo Uskrsa koji nisi kod nas slavio.

-Iiiiii, ljuto će Rođak. Kakve to sad ima veze? Je l' vam nisam za svaki, baš svaki Uskrs donio čokoladnog zeca? I to jednom i drugom.

-Čuj, Rođak! Ako ćemo baš brojati i nabrajati, a vjeruj mi, ja nisam planirao, ti nama čokoladnog zeca, a mi tebi slanine.

-Pa šta?, odvali Rođak. Ja sam slaninu mogao kupiti i u Njemačkoj. I do Njemačke. Slovenac bi mi dao još kako. I to u pola cijene.

-Uuuuuuu, da!, grohotom se nasmije Miš Marko. Slovenac bi ti baš dao. Mo'š mislit.

Neko bi mi dao. Kad imaš „ojre“(eure), svašta možeš kupiti. A vi, bome, čokoladnog zeca, nit ste smjeli, nit ste imali gdje, a bome ni čime kupiti. Kleli ste se u onog vašeg Tita, a sad su vam ionako crkve pune. A džepovi prazni.

-A moj, Rođak, tiho i piskutavo će Mišica. Džepovi su prazni, al' su i crkve oprazne. Bore se ljudi samo za posao. I na sve strane idu, samo da ga nađu.

-A dobro!, reče Rođak. -Al' šta ćete kad ga nađete? Kod N'jemca se ne ispija kava do podneva.

Naterivali se oni tako, pa i zanoćilo.

-'Ajmo mi sad spavat, pobrza Miš Marko, sretan što je isposlovao još jednu noć pod Rođakovim krovom. A sutra ćemo se već nešto dogovoriti.

-Ja sam svoje rek'o i tu nema ni razgovora, ni dogovora. Spavajte još noćas, a sutra, tražite si posla i stana, reče Rođak, okrene se na lijevi bok i zahrče.

Davno bilo jutro.

(Nastavit će se)