(Vezeni stolnjak Božice Biličić Tot)

Došlo sutra. Rođak opet otišao na posao u četiri. I vratio se u devet uveče.

-Naš'o sam ti pos'o, reče s vrata, gledajući na Marka. I tebi, reče pogledavši u Mišicu.

-Gdje, upita Miš Marko radosno i zahvalno.

-Na groblju. Tamo uvijek traže radnike.

-Ali ja ne znam jezik, uplašeno će Mišica.

-Za taj ti pos'o ne treba jezik, oštro će Rođak.

-A gdje ja?, još uplašenije će Mišica.

-I ti na groblju. Je s' ti mislila da ćeš kod N'jemca muškatle po prozoru zaljevat? Kopat ćete rake. Stanovat možete kod mene.

-Joj, hvala, hvala, hvala vam Rođak dragi, reče Mišica veselo i zahvalno.

-Ne hvali, smrknuto će Rođak. Platit ćete. Vas dvoje, ja jedan. To je tri. Svatko trećinu stanarine i trećinu režija.

-Dogovoreno, sretno će Miš Marko i zahvalno pruži ruku svom Rođaku. Eto, Rođak, 'fala ti k'o bratu. Što vele, k'o će kome, ak' neće svoj svome.

Rođak se opet okrene na lijevi bok i zahrče. Miš Marko opet prebaci svoju prvu lijevu nogu preko svoje žene, pa i njih dvoje zaspaše.

-Kod N'jemca se ne bali do dugo u noć, rekao bi Rođak da je još bio budan. Kod N'jemca se samo radi. I malo spava. Tek toliko da se sutra opet možete raditi. I malo jede. Samo onoliko koliko baš treba da bi se sutra opet moglo raditi.

(Nastavit će se.)