(Prsluk izvezla pok. Marija Forman)

Ne bojim se više spavati u našoj kući. A bojala sam se. Jako!

Svaki Dan je govorio: “Gluposti! Čega se bojiš? Tu ti je Sunce. Kome je ono još naškodilo? Pa da! Pravo kaže Dan. Sunce svima dobro nosi. Tu su i ljudi, hrabrila sam sama sebe. Poznala ih, ne poznala, bitno da prolaze. Ma da, pravo kaže Dan! Što bih se, brate, bojala? I koga?

-Kako se ne bi bojala?!, govorila je Noć, koja je prilazila. Pa mene se svi boje. Tko si ti da me se ne bojiš? -E ja te se baš ne bojim, govorila sam hrabro i prkosno svaku veče uoči Dnevnika. Kraj naše kuće više nitko nije prolazio. Ni oni koje poznajem, ni oni koje ne poznajem. I Sunce je otišlo. Sigurno se i ono uplašilo Noći, pa se negdje iza brda zaključalo. Ma sto posto. A ..., ako se boji Sunce, pa kako se ne bih bojala ja?, sama samcata u našoj kući. -Pa naravno da se bojiš! I trebaš se bojati, govorila je Noć, već ispred samih ulaznih vrata.

Bože, jesam li ja uopće zaključala? Kao da i nisam. Ma jesam. Kako ne bih? Ali, nisam baš sigurna. A Noć je već stigla u hodnik. Kako ću sada kroz nju proći do vrata? Nikako. Tko bi po ovoj noći sada silazio dolje? Zaključat ću ja vrata od hodnika. A,...možda bi bilo dobro i od sobe? Pa sam zaključala i od sobe. -Samo ti zaključavaj, rugala se crna Noć. K'o da ja ne mogu kroz ključanicu ući u sobu! -A k'o da ja ne mogu ostaviti upaljeno svjetlo, promucala sam ja. -A k'o da ja ne mogu dozvati grom, pa da nestane tog tvog svjetla, pobjedonosno je rekla Noć.

Mili moj! Spavala sam tako u našoj kući zaključana iza sedam brava. Najprije haustor. Pa donja ulazna vrata. Pa vrata na stepeništu. Pa ulazna u gornji hodnik. Pa vrata od sobe. Najprije ključem, pa onda riglićem i metalnim lančićem. Treslo se moje uplašeno srce na svaki šum. Ma,...to Ti samo misliš da se nemam čega bojati. Stalno nešto pucka. I nešto krcka.

Išla sam svake nedjelje na svetu misu. I nosila sa sobom svoju malu i nesigurnu vjeru. U torbi. Jer,...u srcu mi je bio strah. Pa vjera nije stala. I nije htjela.

Ili ja, ili strah,- govorila je vjera.

Sad nosim vjeru u srcu. Tek odnedavno. I ne zaključavam se više. Samo ulazna vrata. A znam da me i Ti čuvaš.