Mili moj!

Tako nedostaješ svaki, ama baš svaki dan. Tako nesnosno nedostaješ na rođendane. Na imendane. Tako bolno nedostaješ na svaki Uskrs. I svaki Božić.

Odlučila sam se vratiti u našu kuću. U naše selo. Da mi budeš bliže.

Mislim, možda će mi srce mirnije kucati uz našu rijeku.

No, ...i sam znaš koliko dugo nismo stanovali u našoj kući. Gdje god je moglo popljesniviti, popljesnilo je. Gdje god je moglo otpasti, otpalo je. Gdje god je moglo zarasti, zaraslo je. Gdje god je moglo procuriti, procurilo je.

Mislila sam, lako ću. Treba samo raditi. I štedjeti.

Pa sam i radila. I štedjela. Zaradila. I uštedjela.

Ali.

Kažu majstori, pločica toliko i toliko. Ljepila toliko i toliko. Fuginola toliko i toliko. Laminata toliko i toliko. Spužve za laminat toliko i toliko.........

Sve jadna uredno i pedantno zapišem.

-Gospođo, pa tko je Vama pravio taj popis? čudili se trgovci u jednom prodajnom centru. Je l' Vi to crkvu popločavate? Trgovci me lako uvjeriše da je svega sa mog pedantnog popisa previše. Manje ljepila (i to puno manje), manje i novaca.

E da, al' naljutili se moji majstori. Kao da oni ne znaju svoj posao?! Ili možda ja mislim da me oni, ne daj Bože, hoće prevariti i na mom materijalu dalje zaraditi? Uostalom, nek mi onda trgovci rade kada sam njima povjerovala i kupila svega manje i premalo. Pa da vidimo svi skupa da l' će biti dovoljno materijala. E, baš da vidimo.

Tako bilo sa strujom. Tako bilo sa vodom. Sa svime što se moralo raditi.

Majstori traže jedne vijke, ja odem pa mi u trgovini daju druge vijke. A meni svaki vijak isti. Vijak je vijak. „Letam“ od jednih do drugih.

Ne znam im reći „da li hoću cokl“ jer ne znam ni što je „cokl“.

A Tebe nema.

Jesi vidio ulazna vrata? Meni se baš ne sviđaju, al' su nova i bila na nekoj teškoj akciji. Tri su me sunca obasjala kad sam im vidjela cijenu.

E,...sa vratima ne mogu pogriješiti. Vrata su vrata, mislila sam ja. A jesu. Al', ima ih desnih i ima ih lijevih. Ja kupila lijeva. A trebalo desna. Pa sam ih vraćala. I mijenjala. U svakom slučaju, prisjela mi.

No, vrata nemaju kvaku. -Pa, gospođo, nemaju Vam ni jedna, govorili su trgovci (osjetno posprdno), a kamoli ova na akciji. Pa sam onda kvaku kupila posebno. Ali srećom, imaju bravu. -Gospođo, svaka vrata imaju bravu, govorili su trgovci, sada još posprdnije. 'Ajde, makar nešto. E ali, brava se raspala čim smo u nju stavili ključ. Najprije iskočio neki „feder“. Majstori kažu da je to cilindar. A onda se rasuli i ostali dijelovi. Nepopravljivo rasuli. -Ah, gospođo, rekoše majstori, neke se stvari ne kupuju na akcijama. Pa sam kupila i novu bravu. -Kupite kvalitetniju i skuplju, vikali su za mnom majstori. Isto posprdno.

Mili moj! Nedostaješ u svakoj minuti moga života. Da me voliš. Da me čuvaš. Da kupiš pločica koliko treba i da kupiš ljepila kojiko za te pločice treba. Da pregovaraš s majstorima. Jer ja to ne znam. Da sjedneš s njima i popiješ pivo. Jer,.... ja i to ne znam. Niti mi priliči. Niti pijem pivo.

Ja Te samo znam voljeti, koliko god daleko bio. I često,....jako, jako, jako za Tobom plakati.