("Ruža Hrvatska" suvenir sa slike, kao i sve ostale naše proizvode možete pregledati i naručiti na ovom linku)

Došlo sutra. Rođak opet otišao na posao u četiri. I vratio se u devet uveče. -Naš'o sam ti pos'o, reče s vrata, gledajući na Marka. I tebi, reče pogledavši u Mišicu.

-Gdje, upita Miš Marko radosno i zahvalno. -Na groblju. Tamo uvijek traže radnike.

-Ali ja ne znam jezik, uplašeno će Mišica. -Za taj ti pos'o ne treba jezik, oštro će Rođak. -A gdje ja?, još uplašenije će Mišica. -I ti na groblju. Je s' ti mislila da ćeš kod N'jemca muškatle po prozoru zaljevat? Kopat ćete rake. Stanovat možete kod mene.

-Joj, hvala, hvala, hvala vam Rođak dragi, reče Mišica veselo i zahvalno. -Ne hvali, smrknuto će Rođak. Platit ćete. Vas dvoje, ja jedan. To je tri. Svatko trećinu stanarine i trećinu režija. -Dogovoreno, sretno će Miš Marko i zahvalno pruži ruku svom Rođaku. Eto, Rođak, 'fala ti k'o bratu. Što vele, k'o će kome, ak' neće svoj svome.

Rođak se opet okrene na lijevi bok i zahrče. Miš Marko opet prebaci svoju prvu lijevu nogu preko svoje žene, pa i njih dvoje zaspaše. -Kod N'jemca se ne bali do dugo u noć, rekao bi Rođak da je još bio budan. Kod N'jemca se samo radi. I malo spava. Tek toliko da se sutra opet može raditi. I malo jede. Samo onoliko koliko baš treba da bi se sutra opet moglo raditi. (NASTAVIT ĆE SE!)