Vuneni kompet sa slike (jastuk, prekrivač i čarape), kao i ostale Ladica proizvode možete naručiti i kupiti na www.ladica-poslovni-pikloni.com

Plaću dobivali. Redovno. U dan. -N'jemac je precizan. I pošten, govorio je Rođak. No, dok poplaćali sve što je trebalo poplaćati, slabo šta ostalo. -N'jemac ništa ne prepušta slučaju, govorio je Rođak. U svakom slučaju, posao bio pretežak. A život prejadan.

-Ženo, kupi dva čokoladna zeca za bratovu djecu, rekao Miš Marko kad se približio Uskrs. Posudit ću neki auto, pa ćemo ići našima.

Marko posudio mercedes. -Pa makar kruha ne jeo, govorio sam sebi. I zavezao u bratovo dvorište. -Nek nas vide, rekao ženi kad su ostali sami. -Bog zna čiji je to auto, rekao Markov brat svojoj ženi, kada su njih dvoje ostali sami. -Pa šta čiji, reče žena od Markovog brata. Vidiš da piše „D“. Njemačka. Čiji bi bio nego njihov.

-Ženo, kupi svega, rekao Markov brat dok su još ujutro bili sami u kuhinji. Uzmi moju kreditnu (karticu), pa makar kruha ne jeli. Nek ne misle da smo mi tu gladni.

I žena od Markova brata uze kreditnu. I nakupova svega. K'o za Uskrs. -Kad oni odu, nekako ćemo, tješila je samu sebe dok je pružala muževu kreditnu i gdje je trebalo i gdje nije. A,....ne mora se svaki dan ni jesti.

-Pa kako ste se vas dvoje snašli u Njemačkoj?, pitao Markov brat dok su pijuckali rakiju do dugo u noć. -Ma krasno, pobrza Markova Mišica. Ja sam cvjećarka na jednom groblju, a moj Marko raspoređuje svećenike koji drže pjevane mise. -Bome, svaka čast, reče Markov brat. A je l' se zaradi?, pita dalje Markov brat. -Šta pitaš, vidiš mercedesa, pobrza žena od Markova brata.

-N'jemac je precizan, govorio je Marko bratu, kad su sa rakije prešli na pivo. Ne može kod njega svatko Al' mene cijeni. Jaaaaaako. I ne samo on. Svi tamo. Ja sam za njih Marko Slavonac.

S piva se vratili na rakiju. I tako do jutra. Žene im već spavale. Miš Marko prvu lijevu nogu prebacio preko Mišice, pa i on zaspao. Marko i njegova žena spavali u spavaćoj sobi Markova brata i njegove žene. Jer je ta soba najbolja. I najljepša. Gdje su spavali Markov brat i njegova žena, niti je tko znao, niti je tko pitao.

Kad Uskrs prošao, počeli se Marko i njegova žena pakovati i zanašati stvari u mercedes na kojem je bila oznaka „D“. Njemačka.

-Što mi je žao što smo pojeli svu slaninu od klanja, reče žena od Markova brata. -Pa da! I meni, doda njen muž, a Markov brat. Ostala nam samo ona debela, žuta. Što vele, sapunjara. -Joj, a mi baš takvu volimo, reče Miš Marko. Ni ja drugačiju ne volim, doda i žena od Miša Marka.

Pa tako onda, brat od Miša Marka i njegova lajava žena donesoše zadnju tablu te sapunjare do samog mercedesa na kojem piše „D“, a Marko i njegova žena je onda stavili u gepek od mercedesa.

I mercedes na kojem piše „D“ lagano krene.

Sam Bog zna što će ovo dvoje jesti dok ne otplate karticu.

(KRAJ PRIČE)