(Priča iz arhive)

Bok, ludići! Zovem se Helenica i jato mi je dlago sto cu vas sve upoznati. Lodila sam se plije puna setili mjeseca. Mogu vam leći da sam jato zadovolna. Svi me jato, jato, jato vole.

Imam dvije plabate, jednog plandeda. Onda,...dvije bate, dva dide, dvije tete, jednod ujata, jednu mamu i jednod tatu. Mama taze da su mi svi oni lodbina. I da je to tul (cool). Jel da svati covjet mola znati tko je i odtud je.

Sad sam dosla sa mojom mamom tod moje bate i tod moda dide.

Moja mama taze da je molala pleć sedamsto tilometala da me donese dospođi na node. A moja mama ne zna da od batine tuće do nase tuće ima još sto puta vise tilometala. I da se mojoj bati tlivi (krivi) noda(noga). Moja mama taze da joj se tlivi(krivi) dlava(glava), a ne noda. A to nije istina za moju batu. Noj se stvalno tlivi noda.

– Kako joj se ne krivi noga kad ide za mnom i popravlja sve što sam ja već popravila?!, govoli moja mama. Net dovoli (govori) sta dovoli, ja vidim da se mojoj bati ne tlivi dlava nedo noda. I tato bi' ja onda dosla bati na node?! Sta bijo! Da joj se jos vise istlivi noda. Spavam jepo u svom tleveticu. Tod moje bate. Da.