Udala sam se iz velike, iz prve i jedine ljubavi jednog davnog svibnja. Svog muža sam obožavala. Kad mu je u studenom bio rođendan, htjela sam peći razne kolače, ali je svekrva rekla da to na selu ionako nitko, nit voli, nit se to ima vremena i peći i da će ona, kad već ne znam ja ( , kao ni ništa drugo), ispeći dvije dobre orahnjače i “gut”.

Tako i bilo.

No, svaka sila za vremena, mislila sam ja. Ja ću za Božić. Tad se svagdje peku sitni i fini kolači, a tad ću Jaaaaa peći. Do tada osnovala svoju bilježnicu za kolače, nakopirala i uvezala sve recepte mojih prijateljica i kolegica, kupila i pokoji časopis i,...s velikim nestrpljenjem čekala Božić.

Najprije ću suhe. Oni su najsporiji, ali….bez njih nema Božića. I “gut”, što bi rekla moja svekrva.

Napravit ću kiflice sa kokosom. Moj muž jako volio kolače sa kokosom. Polako ću i strpljivo. Sve prinijela. Sve izvagala. Otvorila časopis. Sve piše. Ima i slika.

20 dkg kokosa. Tu je. Kupila. 2 cijela jaja Tu su. 12 dkg šećera Izvagano. 1 vanil šećer Tu je. Kupila. 30 dkg brašna. Ali kakvog. Oštrog? Ili možda glatkog? I kako s tih 25 dkg margarina? Je l’ ga rastopiti na laganoj vatri, ili izrezati na komadiće? A opet, šta onda sa tim komadićima? Ne piše!

Ma, neću ja te suhe! Što veli moja svekrva, to se na selu, nit jede, nit’ ima vremena peći.

E, idem ja lijepo čupavce. To je lako. Ispečeš biskvit; biskvit izrežeš na kocke; svaku kocku umočiš u čokoladu, onda u kokosovo brašno. To svaka budala zna.

Ali, ja na žalost nisam bila budala koja je to znala. Biskvit nisam dovoljno ispekla. Nisam ga dovoljno ni ohladila, pa se više mrvilo, nego rezalo. Onda, kako sam koju izmrvljenu kocku umakala u čokoladu, tamo je sirotica i ostajala. Do kokosa ni jedna nije došla.

Dobro da si nakupovala materijal. I sve upropastila, rekla je moja Svekrva, kad je po nešto ušla u kuhinju. Ma šuti Stara, rekao je moj Svekar. Pojest ćemo žlicom. To mora biti fino, reče moj Svekar. Svekrva ljuto odmahne i glavom i rukom i još ljuće izađe van, zalupivši vratima.

-Bože moj dragi, pomozi mi da napravim oblatne. Sa smokvama. Moj muž voli i smokve. Oblatne sam kupila. Smokve sam kupila. Dakle, tu nema što zapeti.

Ali, bilo je.

-Pa smokve se namoče prije mljevenja, rekla je moja Svekrva sva crvena u licu.

-Ali, nije pisalo da se namoče, branila sam se ja plačući.

-Pa nije pisalo ni da se Ti trebaš udati, pa si se udala.

Tog, mog prvog bračnog Božića, moja Svekrva, koja ionako”jadna sve mora napraviti, kao da nije sina oženila i kojoj je sad još teže nego dok joj u kuću nije doveo mene," oprala je dobro ruke, zavrnula rukave do laktova, povezala čisti fertun i napravila dvije štruce od oraha, a dvije od maka.

Zapamtite, germa se stavlja u mlako mlijeko. Nikako u hladno.