-Ma ne trebate, prijo!, rekla je moja svekrva mojoj mami. Imam ja žene. -Pa i ja sam žena, rekla je onda moja mama. -Prijo, da se ne nađete uvrijeđeni, oko kupusa treba znat'.

-Ima neko plastično burence na „šaraf“, govorila je poslije moja svekrva za moju mamu. Ukiseli nekoliko glavičica, pa misli da zna. A da zna, znala bi joj i ova mala (to sam bila ja).

Mi smo imali najbolji kupus i najveće bure i moja svekrva je bila najpametnija, pa se uvijek kupus prvo kod nas spremao.

Moja svekrva je u kući kuhala „bogovski ručak“ jer je „to prevažan posao i jer ljudi moraju jesti“(, a sve su bile žene), a ja sam bila sa ženama. Da nešto naučim, kad me već mater nije ni to naučila.

Ja učila, ali bome svašta i čula. Aneta rekla da kupus od moje svekrve nije ni sluga njenom. Mil'ca rekla da to nije niko čudo jer da se moja svekrva samo kuhače hvata, a da kupus traži motiku. -Da je bila prava žena, makar bi ga pobrala, rekla jedna Jela dok su mene na brzinu poslale po vode(, a ja se još brže vratila).

Znate, poslije branja, kupus se čisti. Al' ne bi smio imati uši. A naš je imao. -Važno da se prvo kod nje kiseli, rekla je Aneta. A vidi uši. Onda smo taj kupus prale, da se te uši isperu. I onda sam najviše naučila. Ne o kupusu, nego o mojoj svekrvi. Sve iz prve ruke. Od njenih najboljih prijateljica. Al', nisu one te žene da joj sad kažu sve što je ide. I za nju i za njen kupus. Gdje bi?! -Al', žene, jednom bi joj i trebalo, reče Jela. Pa nek spusti taj nos. -Ma ne!- rekoše ostale. I ja.

Onda se glavice režu na četvrt, pa se iz tih četrtina izrezuju oni tvrdi korijeni.

Onda ja letim kod Anete po ribež. A za to vrijeme se žene čude kako moja svekrva u tim godinama još nema svoj ribež.

-Žene, da se ne nađete uvrijeđene, ja ću soliti, reče moja svekrva koja je bila najpametnija. Znate, žene, to treba znat.

-Treba znat i bure oprat, govorile su u pol glasa njene najbolje prijateljice.

Tako se kod nas svake godine spremao i spremio kupus.

Onda se kod Najke. Jer je njen muž bio lugar. Onda kod Anete. Pa kod Mil'ce. I na kraju kod Jele jer ona nije imala ni muža, ni kučeta, ni mačeta.

Moja je svekrva imala puno (pametnijeg) posla kod svoje kuće, pa sam išla ja, umjesto nje. -Kad dođeš, reci da naš već“rezi“, poučavala me svekrva. Al', i ja sam već bila najpametnija k'o i moja svekrva, pa sam im rekla da im je kupus dosta manji od našeg. I da bi bilo dobro da su ga makar pobrale. I da se čudim da u tim godinama nemaju svoj ribež. A, bome, nisam im ni za bure ostala dužna.