-Operi svu plastiku, rekla mi Svekrva uoči kolinja.
-Pa oprala sam.
-Pa operi još jednom. Znaš da će doći Kata.
-Znam, kažem ja i operem još jednom sve plastične vane i vanice, zdjele i zdjelice, kante i kantice.
&
Ni ja ni moja Svekrva nismo voljele da nam na kolinje dođu teta Kata i tetak Pero.
Kata bila rođena sestra od mog Svekra, a Pero bio njen muž.
-Ništa bolji od nje, govorila je moja Svekrva.
&
Njih dvoje u svemu najpametniji.
Najvredniji.
Najiskusniji.
A tek im djeca.
Ne znaš je l' ljepša,il' pametnija, il' uspješnija.
&
-Da vi, žene,vidite moj bijeli luk.
Ma svaki češanj k'o glavica crvenog.
-Pa šta ga nisi donijela? , rekla bi moja Svekrva crvena u licu k'o crveni luk.
-Pa nisam,odgovorila bi joj šogorica Kata.
Znam da Tebi uvijek pola sela kopa bašču, pa sam mislila da Tvoj luk mora biti još bolji od mog, odgovori Kata.
&
A,....jedan –jedan.
I to, za moju Svekrvu, na domaćem terenu.
&
-Gadura!, rekla bi poslije kolinja moja Svekrva, al'tako da je ne čuje njen muž.
-Gadura, rekla sam i ja, ali tako da me ne čuje moj muž.
&
Ni ja ni mojaSvekrva nismo voljele tetu Katu.
Slabo šta i znala i htjela, samo sebe i svoje hvalila, a našem prigovarala.
Nikad je nismo zvale na kolinje jer se mojoj Svekrvi, a sve tako odmah i meni, tlak dizao, što od Kate, što od njenog, isto tako prepametnog Pere.
&
-Šta bilo, što bi nas i zvali, govorila je teta Kata .
Rodbini je red da na takav posao dođe i bez poziva, govorila je teta Kata i još sa „kapije“počela vikati da zašto nam u kotlu još voda ne vrije i kada mi mislimo završiti to kolinje kada ga još nismo ni započeli i da je nama uvijek bitno da se što ranije rakija „skuha“, a kotao tko šiša.
&
Uz „kuvanu“ teta Kata nastavila sa prozivkom.
Šta smo radili toliki u kući juče, kad uz kotao nisu privezena drva.
I šta smo radili toliki u kući prekjuče, kad ni trešća nismo napravili.
I jel' nam to toliki posao da smo makar sinoć crijevom natočili vodu u kotao.
I sad će onda njen siroti Pero morati držati crijevo od vode dok se kotao ne napuni.
(Pa lijep mu posao izabrala.Tko će kome, ako neće svoj svome.)
-Trebali ste i stolove oribati, sad već podviknu teta Kata.
-Pa oribali smo,kažem ja, da se ne mora moja Svekrva, u ranu zoru, dok u kotlu još nije ni voda zavrila, svađati sa svojom šogoricom.
&
Ja i moja Svekrva se svađale svaki dan i po par puta, al' pred „vanjskim neprijateljem“ uvijek solidarno sabile redove.
&
-A jeste oprale kantu za mast?, brižno će teta Kata, uz četvrtu ili petu“kuvanu“,
-Jesmo, kažem ja,da ne mora moja Svekrva, koja je već bila sva crvena od tlaka i tete Kate.
Više od tete Kate.
Oprale smo i kuhaču za mast, i cjediljku za mast i lončić za vađenje čvaraka, i prešu za čvarke i sve što treba, pobrzam ja da se teta Kata, koja je sad već držala petu, ili možda šestu „kuvanu“, ne muči.
&
Tetak Pero, koji već nije mogao durati tu„sjedačinu“, a vani toliko posla, ustajao je prvi od „kuvane“ i hvatao se crijeva za vodu da natoči kotao.
Žurio se valjda,da mu nitko ne uzme taj „teški i preteški“ posao jer,...trebaš ti držati crijevo dok voda kroz njega teče.
&
Teta Kata je isto došla u dvorište jer, trebalo je još toliko toga pregledati i prigovoriti.
Zna ona nas.
Moja Svekrva je popila polovinu nekog lijeka koji se zvao „Val“ i koji se pije samo u teškim trenucima, velikoj sekiraciji i ljutnji.
&
I, ...tako je to bilo svake, ama baš svake godine.
&
Mi kod tete Kate nikad nismo bili na kolinju.
Nije nas ni zvala, a mi uvijek imali kod svoje kuće tog krvavog i prekrvavog posla, pa se nismo ni nudili.
Sve do jednom.
Čula moja Svekrva od jedne svoje rod'ce, da teta Kata i njen „siroti Pero“, nit imaju šta klati,nit imaju sa čim, a bome ni sa kim klati.
-Nit kante, nit vane, nit krpe, nit kotla......pričala ta rod'ca mojoj Svekrvi.
&
-Aha!, podvikne moja Svekrva.
-Aha!, podviknem i ja k'o moja Svekrva.
&
Kad smo od iste rod'ce saznali da teta Kata ima kolinje, naspremamo se ja i moja Svekrva, pa poranimo još za mraka kod tete Kate.
Mi svaka čiste čizme na nogama, „fertun“ oko struka, krpica u džepovima od „fertuna“ jer,znate, kod kolinja nikad dosta krpica.
Ispekla mojaSvekrva i dvije štruce sa orasima.
To smo prekrile sa kuhinjskim krpama, koje smo vadili samo kada su nam dolazili rođaci iz Kanade.
-Je l', Milo,nek vidi šta su prave žene.
-Bome nek vide,sve poskočim ja, veselo primijetivši da sam sad Milo, a ne Mala, kao do sad.
Ma da, u takvim situacijama ljudi se združe.
&
U teta Katinom dvorištu još mrak.
Nema ni tetka Pere, ni crijeva za vodu, ni kotla, ni stolova, ni preše za čvarke, ni ljudi.
Samo mrak.
-Gazde, gdje ste!?,poviče moja Svekrva sve podižući one dvije štruce od oraha, prekrivene našim najboljim kuhinjskim krpama, koje smo čuvali samo za rođake iz Kanade.
-Nek' se vide,reče moja Svekrva i malo popravi tu kuhinjsku krpu.
-Bome, nek' se vide, kažem i ja , sada kao Milo.
Uzvikale se, bome nas dvije, ne žaleći glasa.
-Gazdeeee!
-Gazdeeee!
Kroz ulazna vrata prvo proviri“siroti“ tetak Pero.
Obučen od glavedo pete.
Takav valjda i spavao.
-Evo,evo,evo,viče odnekud iz kuće teta Kata.
I ona obučena odglave do pete.
Valjda i ona tako spavala.
Tu moja Svekrva objasni da smo mi čuli da oni danas imaju kolinje, pa, kako smo veliki rod, da smo nas dvije došle pomoći i da je moja Svekrva ispekla štruce od oraha jer, kakvo je to kolinje bez štruca, a Mala je ( to sam sad opet bila ja), samljela orahe jer mi svoje orahe uvijek očistimo i stavimo u hladnjaču, al' ne valja ih puno unaprijed mljeti jer onda ishlape i onda nisu dobre štruce.
Preda mojaSvekrva te dvije štruce teti Kati i samo zamoli da joj vrati poslije kuhinjsku krpu jer su nam to najbolje krpe koje čuvamo za samo kada nam dođu rođaci iz Kanade i još kaže da, sada kada već kolinje još nije počelo, idemo nas dvije(Ona i Mala) kući jer kod kuće imamo krvavog posla, a oni kad jednom krenu, ako nas budu trebali, nek samo poruče po nekom i mi ćemo doći.
&
„Siroti tetak „Pero nešto malo rekao, kao, da nam hvala i da će poručiti po nas kad počnu.
Teta Kata samo stajala onako čupava od spavanja, držala te štruce i pazila na tu krpu za kanadske rođake.
&
Ja i moja Svekrva na odlasku prolazile kraj svinjca. Jedno svinjče lagano i pitomo roktalo.
Njemu siromaku još nisu ni rekli da je kolinje.
&
-Ma znaš ,Milo,ne žalim ni štruca, pa čak ni krpu,al' nek smo joj pokazale.
Ona će meni.....
&
Bome, dva- jedan za moju Svekrvu.
I to u gostima.