Svi HEKLANI kolačići sa gornje slike pronađeni na internetu.
- Pa zašto nisi dovezao kolače?
- Nema ih.
Rekla je prija da ti kažem da se njenoj sestri čini da je to sve što su ispekli taman za same svatove, pa da onda nećemo pakovati kolače ni mi svojima, ni oni svojima.
&
- Moj, Bože, a onoliki sam joj materijal odvezla.
I da sad za mene nema?!
Za svoje je sigurno odvojila.
Ma to si ti sve kriva, ljutito će moja mama, okrenuvši se meni.
Sto mu gromova, uvijek ti nešto zakompliciraš.
Zašto se nisi zagledala u nekog kod onih što imaju mlin?
Pa bilo ti je preko puta!
&
- Pa, mama, oni ni nemaju dečka, već dvije kćeri, branila sam se od neočekivanog napada.
-Nemaju, nemaju!
Pa šta ako nemaju?!
Našli bi nekakvog.
Kad su mogli steći mlin, snašli bi se i za kakvog dečka.
Ali ne!
Ne misli ona; njoj je samo ljubav važna.
Pa eto ti sad.
I tebi i meni.
&
- Ma smiri se, ženo, reče moj tata.
Pa što veli prija, nek se ljudi najedu dobro u svatovima, šta bi im još i pakovali.
&
-Aaaaa, ne, ne!
Na krivu se ona namjerila.
Neće to samo tako proći.
Imat ću ja kolače za pakovanje
il' će se svatovi otkazivati.
Ne zvala se ja Ja.
&
Cijelu narednu noć smo nas tri pekle kolače.
Ja zbog straha da se ne otkažu svatovi.
Moja mama da pokaže priji da se na krivu namjerila.
I neka mamina prijateljica što nam bila dužna novaca, pa nije mogla odbiti ovaj posao.
&
- Govorila sam ja tebi da moraš gledati sve, a ne samo dečka.
Jesam li ti lijepo rekla da im i pijetla u dvorištu trebaš pogledati.
I to, draga moja, sa četiri oka pogledati!
&
- Pa pogledala sam, branila sam se na rubu plača.
&
– Pogledala! Pogledala!
Nije dosta pogledati.
Šta si ti vidjela, to ti meni reci, vikala je mama dok su joj kolači samo frcali iz plehnatih modlica.
&
– Pa imaju?!
– Što imaju?
- Pa pijetla!
&
- O, Bože, u šta sam te krvavo školovala?
Pa nisam ja stvarno mislila da gledaš pijetla.
To je bilo samo onako; kako se to kaže?
Figurativno.
Mislila sam da trebaš sve gledati kako je kod njih; kako se slažu; što pričaju; imaju li novaca, je l' im spremljeno, jesu l' s nekim od susjeda posvađani.
To sam mislila.
&
-Onda si mi tako trebala reći, odgovorila sam tiho i onda se rasplakala k'o kišna godina.
&
- A i da sam rekla, nastavi moja mama, džabe bi mi bilo.
Ne bi ti nešta protiv njih.
Kao da su te oni othranili i krvavo te školovali.
I što toliko vidiš na tom njihovom sinu?
Gledaš u njega kao da je najljepši na svijetu?
&
- Pa nisam ja kriva što je najljepši, odšmrcala sam ja puneći novu turu modlica.
&
- Eto vidiš; nismo ni potrošili puno materijala, a tolike kolače ispekli, zadovoljno je ponavljala moja mama negdje od ponoći, pa do jutra.
Ma jedva čekam da joj (priji) vidim lice kad budem svojim gostima dijelila kolače.
Bome ću stati ispred sviraca, samo da se bolje vidi.
A kad naiđu njihovi gosti, samo ću im na Nju (priju) pokazati.
Pa nek ona i njena pametna sestra, u koju je toliko sigurna bila, misle šta će sa svojim gostima.
Mog kolačića dobiti neće. Ni jednoga.
&
Tako smo budne i na nogama dočekale dan moga vjenčanja.