-Što da ja jadna radim sa tom tvojom?, govorila je moja svekrva mome mužu, kad je mislila da je ne čujem.
Nit šta može, a bome nit šta zna.
-Ostavi se ti moje žene, govorio je moj premili muž, kojeg i dan danas volim, iako nas dijeli prevelika daljina.
-Ostavila bi' se ja nje da nije ovoliko krvavog posla na sve strane.
-E pa ti onda zovi rabotare.
-Lako njih zvati.
Al' njih treba i platiti.
A da si oženio Gordanu od preko puta, prvi bismo u selu svaki posao završili.
(To je ona što sa obadvije ruke kupi šljive.)
&
Bilo tako za sjetvu.
Bilo tako i za berbu.
Bilo i pred kopanje.
Bome i pred svako kolinje.
&
Ja se trudila, al' nikad k'o ta Gordana od preko puta.
Kad Gordana lapi balu sijena, skoro je preko traktora prebaci.
&
Onda negdje u ovo doba, završi moja svekrva naglo u bolnici.
Upala žuči.
A baš planirala spremati kupus.
Znate, to vam je najbolje oko Lukova
&
-Sad ili nikad, pomislim ja.
Sama ću ga ja spremiti, pa kad ona dođe iz bolnice, nek vidi da i ja nešto znam i da nešto mogu, ali i da hoću.
Što vele, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
&
Oprala dobro kacu.
Skoro upala u nju.
Oprala dobro daske.
Našla kamen za kupus.
-Kako ga ne bi našla, kad sam ga ja proljetos lijepo spremila, rekla bi mi sigurno moja svekrva, da nije bila u toj bolnici.
&
Onda krenem na bašču nabrati kupus.
-Nasjeći, ispravila bi me moja svekrva da nije bila u toj bolnici.
Dobro, nasjeći, kažem sama sebi, sada ispravno.
&
Kad ja na bašču, imam što i vidjeti.
Počela se ja križati ,kako bi i moja svekrva.
Pa što je ovo s našim kupusom?
Šta ću jadna, kukala mi majka???!!!!!, počela sam zapomagati kao i svaka poštena seoska žena, koja misli o svojoj familiji.
(Tako bi zapomagala i moja svekrva kad god bi iskrsnuo kakav problem.)
A sigurno i Gordana.
Pa sam onda i ja tako.
(Zapomagala.)
&
Bile to neke male, tvrde glavice.
Skoro plave.
Joj, joj!
To je sigurno zato što nije bilo kiše, zaključim ja kukajući i uspijajući.
(Tako bi i moja svekrva.)
&
A ništa.
Šta je, tu je!
Ako sam se znala udati, što veli moja svekrva, moram znati i raditi.
&
Odem ja u jednu veliku voćarnu( tada još nije bilo ovih trgovačkih lanaca) i kupim tri vreće kupusa.
Moja svekrva uvijek spremala tri vreće.
I bilo nam dosta.
A glavice prekrasne.
Ogromne.
Listovi svijetli.
Skoro bijeli.
&
Izribala.
Posolila.
Sutra zalila mlakom i slanom vodom.
A onda jedva čekala da se moja svekrva vrati iz bolnice.
&
-Naše glavice na bašči bile male; i tvrde.
I skoro plave, rekla sam čim je u kuću zašla.
Pa sam ja kupila kupus u voćarni.
&
Ajoj, mojoj svekrvi se od muke opet upalila žuč, koje više nema.
Ajoj, što je ona dragom Bogu zgriješila da joj onaj njen nesretnik, koji je nikad slušati nije htio ( to je bio moj muž), ovako nešto dovede u kuću.
("Ovako nešto", to sam bila ja.)
A svaki dan se Bogu molila da joj se sin dobro oženi.
I sve džabe njene molitve.
&
Uglavnom, dozvala se Gordana od preko puta, istresao se iz kace onaj moj kupus, koji je, uzgred budi rečeno, počeo trunuti jer ga ja nisam dovoljno posolila.
-Ni njega, ni vodu , vikala je moja svekrva, kojoj „ sam samo dobrog posla napravila, pa sad ova sirota Gordana mora ponovo prati i kacu.
I daske.
I još kamen.“
&
Gordana nasjekla kupus iz naše bašče .
Tri vreće.
Dvije naribala na ribež, a jednu stavila u glavicama.
Moja svekrva samo gledala jer iza operacije nije još smjela ništa raditi.
Gledala i ja.
Šta ću?!
-Gledaj, gledaj, kad te čak ni to mater nije naučila.
&
Ako i vas mater nije ničemu naučila, kupite kupus kao na gornjoj slici.
Takav se sprema za zimu.