Povratak

A naš već rezi !




-Ma ne trebate, prijo!, rekla je moja  svekrva mojoj mami.
Imam ja žene.
-Pa i ja sam žena, rekla je onda moja mama.
-Prijo, da se ne nađete uvrijeđeni, oko kupusa treba znat'.
                                                        &
-Ima neko plastično burence na „šaraf“, govorila je poslije moja svekrva za moju mamu.
Ukiseli nekoliko glavičica, pa misli da zna.
A da zna, znala bi joj i ova mala (to sam bila ja).
                                                          &
 Mi smo imali najbolji kupus i najveće bure i moja svekrva je bila najpametnija, pa  se uvijek kupus prvo kod nas spremao.
                                                           &
Moja svekrva je u kući kuhala „ bogovski ručak“ jer je „to prevažan posao i jer ljudi moraju jesti“(, a sve su bile žene), a ja sam bila sa ženama.
Da nešto naučim, kad me već mater nije ni to naučila.
                                                              &
Ja učila, ali bome svašta i čula.
Aneta rekla da kupus od moje svekrve  nije ni sluga njenom.
Mil'ca rekla da to nije niko čudo jer da se moja svekrva samo kuhače hvata, a da kupus traži motiku.
-Da je bila prava žena, makar bi ga pobrala, rekla jedna Jela dok su mene na brzinu poslale po vode(, a ja se još brže vratila).
                                                              &
Znate, poslije branja, kupus se čisti.
Al' ne bi smio imati uši.
A naš je imao.
-Važno da se prvo kod nje kiseli, rekla je Aneta.
A vidi uši.
Onda smo taj kupus prale, da se te uši isperu.
I onda sam najviše naučila.
Ne o kupusu, nego o mojoj svekrvi.
Sve iz prve ruke.
Od njenih najboljih prijateljica.
Al', nisu one te žene da joj sad kažu sve što je ide.
I za nju i za njen kupus.
Gdje bi?!
-Al', žene, jednom bi joj i trebalo, reče Jela.
Pa nek  spusti taj nos.
-Ma ne!- rekoše ostale.
I ja.
                                                                   &
Onda se glavice režu na četvrt, pa se iz tih četrtina izrezuju oni tvrdi korijeni.
                                                                   &
Onda ja letim kod Anete po ribež.
A za to vrijeme se žene čude kako moja svekrva u tim godinama još nema svoj ribež.
                                                                   &
-Žene, da se ne nađete uvrijeđene, ja ću soliti, reče moja svekrva koja je bila najpametnija.
Znate, žene, to treba znat.
                                                                     &
-Treba znat i bure oprat , govorile su u pol glasa njene najbolje prijateljice.
                                                                      &
Tako se kod nas svake godine spremao i spremio kupus.
                                                                       &
Onda se kod Najke.
Jer je njen muž bio lugar.
Onda kod Anete.
Pa kod Mil'ce.
I na kraju kod Jele jer ona nije imala ni muža, ni kučeta, ni mačeta.
                                                                      &
Moja je svekrva imala puno ( pametnijeg ) posla kod svoje kuće, pa sam išla ja, umjesto nje.
-Kad dođeš, reci da naš već“rezi“, poučavala me svekrva.
Al', i ja sam već bila najpametnija k'o i moja svekrva, pa sam im rekla da im je kupus dosta manji od našeg.
I da bi bilo dobro da su ga makar pobrale.
I da se čudim da u tim godinama nemaju svoj ribež.
A, bome, nisam im ni za bure ostala dužna.

   Djelovanje Ladice pomažu:

Sviđa Vam se stranica?

Preporučite nas prijateljici, prijatelju, ujni, tetku...

 

Pisma u Raj

Znaš, ...

Tekstovi za čestitke

Ako želite napisati nešto posebno, za nekog iznimnog,... pročitajte ponuđene tekstove za razne prilike!

Katalog čestitki

Onima koji vam puno znače, izrazite na poseban način  svoje osjećaje,želje i čestitke. Čestitke jedinstvene po tehnici...

Suveniri

Stvorila sam „Josipa i Katicu, Slavonca i slavonsku snašicu, koji su u crkvu krenuli, za misu se odjenuli  

Pokloni

Kakvi? Da ne koštaju puno; da obraduju; da ne omalovaže, ali ni prezaduže onoga kome  nosimo 

Ručni radovi i rukotvorine

Što oči vide, ruke naprave...  

Priče iz moje kuhinje

Tajna „ oružja“ u kuhinji :
Ja sama probala ili čula od drugih pa „šaljem „dalje.

Pola života je iza nas. Dobro, možda i malo više.
Pola života je ispred nas.Dobro; možda i malo manje.
Ali, u prosjeku, negdje smo oko sredine.

Kad te teškoće pritisnu

Točno prije godinu dana obolio sam od teške i ozbiljne bolesti, tzv. Non Hodgingov limfom, od koje se još uvijek liječim.

Zdravlje iz prirode

Ljekovito bilje, biljni pripravci, zdravstveni potencijal namirnica

 Mala Ladica

Iz ruku i pera moje kćeri 

Četvrti ćošak

Postoje takozvani "muški" i "ženski" kućanski poslovi. U ovoj će se rubrici pisati o "muškim" poslovima, i ja ću, kao novi član "uredništva",  pisati o njima

Priče s naslovnice

... o ljudima i događajima iz naše, ali i vaše okoline.