• Teta Kata i tetak Pero




    -Operi svu plastiku, rekla mi Svekrva uoči kolinja.

    -Pa oprala sam.

    -Pa operi još jednom. Znaš da će doći Kata.

    -Znam, kažem ja i operem još jednom sve plastične vane i vanice, zdjele i zdjelice, kante i kantice.

    &

    Ni ja ni moja Svekrva nismo voljele da nam na kolinje dođu teta Kata i tetak Pero.

    Kata bila rođena sestra od mog Svekra, a Pero bio njen muž.

    -Ništa bolji od nje, govorila je moja Svekrva.

    &

    Njih dvoje u svemu najpametniji.

    Najvredniji.

    Najiskusniji.

    A tek im djeca.

    Ne znaš je l' ljepša,il' pametnija, il' uspješnija.

    &

    -Da vi, žene,vidite moj bijeli luk.

    Ma svaki češanj k'o glavica crvenog.

    -Pa šta ga nisi donijela? , rekla bi moja Svekrva crvena u licu k'o crveni luk.

    -Pa nisam,odgovorila bi joj šogorica Kata.

    Znam da Tebi uvijek pola sela kopa bašču, pa sam mislila da Tvoj luk mora biti još bolji od mog, odgovori Kata.

    &

    A,....jedan –jedan.

    I to, za moju Svekrvu, na domaćem terenu.

    &

    -Gadura!, rekla bi poslije kolinja moja Svekrva, al'tako da je ne čuje njen muž.

    -Gadura, rekla sam i ja, ali tako da me ne čuje moj muž.

    &

    Ni ja ni mojaSvekrva nismo voljele tetu Katu.

    Slabo šta i znala i htjela, samo sebe i svoje hvalila, a našem prigovarala.

    Nikad je nismo zvale na kolinje jer se mojoj Svekrvi, a sve tako odmah i meni, tlak dizao, što od Kate, što od njenog, isto tako prepametnog Pere.

    &

    -Šta bilo, što bi nas i zvali, govorila je teta Kata .

    Rodbini je red da na takav posao dođe i bez poziva, govorila je teta Kata i još sa „kapije“počela vikati da zašto nam u kotlu još voda ne vrije i kada mi mislimo završiti to kolinje kada ga još nismo ni započeli i da je nama uvijek bitno da se što ranije rakija „skuha“, a kotao tko šiša.

    &

    Uz „kuvanu“ teta Kata nastavila sa prozivkom.

    Šta smo radili toliki u kući juče, kad uz kotao nisu privezena drva.

    I šta smo radili toliki u kući prekjuče, kad ni trešća nismo napravili.

    I jel' nam to toliki posao da smo makar sinoć crijevom natočili vodu u kotao.

    I sad će onda njen siroti Pero morati držati crijevo od vode dok se kotao ne napuni.

    (Pa lijep mu posao izabrala.Tko će kome, ako neće svoj svome.)

    -Trebali ste i stolove oribati, sad već podviknu teta Kata.

    -Pa oribali smo,kažem ja, da se ne mora moja Svekrva, u ranu zoru, dok u kotlu još nije ni voda zavrila, svađati  sa svojom šogoricom.

    &

    Ja i moja Svekrva se svađale svaki dan i po par puta, al' pred „vanjskim neprijateljem“ uvijek solidarno sabile redove.

    &

    -A jeste oprale kantu za mast?, brižno će teta Kata, uz četvrtu ili petu“kuvanu“,

    -Jesmo, kažem ja,da ne mora moja Svekrva, koja je već bila sva crvena od tlaka i tete Kate.

    Više od tete Kate.

    Oprale smo i kuhaču za mast, i cjediljku za mast i lončić za vađenje čvaraka, i prešu za čvarke i sve što treba, pobrzam ja da se teta Kata, koja je sad već držala petu, ili možda šestu „kuvanu“, ne muči.

    &

    Tetak  Pero, koji već nije mogao durati tu„sjedačinu“, a vani toliko posla, ustajao je prvi od „kuvane“ i hvatao se crijeva za vodu da natoči kotao.

    Žurio se valjda,da mu nitko ne uzme taj „teški i preteški“ posao jer,...trebaš ti držati crijevo dok voda kroz njega teče.

    &

    Teta Kata je isto došla u dvorište jer, trebalo je još toliko toga pregledati i prigovoriti.

    Zna ona nas.

    Moja Svekrva je popila polovinu nekog lijeka koji se zvao „Val“ i koji se pije samo u teškim trenucima, velikoj sekiraciji i ljutnji.

    &

    I, ...tako je to bilo svake, ama baš svake godine.

    &

    Mi kod tete Kate nikad nismo bili na kolinju.

    Nije nas ni zvala, a mi uvijek imali kod svoje kuće tog krvavog i prekrvavog posla, pa se nismo ni nudili.

    Sve do jednom.

    Čula moja Svekrva od jedne svoje rod'ce, da teta Kata i njen „siroti Pero“, nit imaju šta klati,nit imaju sa čim, a bome ni sa kim klati.

    -Nit kante, nit vane, nit krpe, nit kotla......pričala ta rod'ca mojoj Svekrvi.

    &

    -Aha!, podvikne moja Svekrva.

    -Aha!, podviknem i ja k'o moja Svekrva.

    &

    Kad smo od iste rod'ce saznali da teta Kata ima kolinje, naspremamo se ja i moja Svekrva, pa poranimo još za mraka kod tete Kate.

    Mi svaka čiste čizme na nogama, „fertun“ oko struka, krpica u džepovima od „fertuna“ jer,znate, kod kolinja nikad dosta krpica.

    Ispekla mojaSvekrva i dvije štruce sa orasima.

    To smo prekrile sa kuhinjskim krpama, koje smo vadili samo kada su nam dolazili rođaci iz Kanade.

    -Je l', Milo,nek vidi šta su prave žene.

    -Bome nek vide,sve poskočim ja, veselo primijetivši da sam sad Milo, a ne Mala, kao do sad.

    Ma da, u takvim situacijama ljudi se združe.

    &

    U teta Katinom dvorištu još mrak.

    Nema ni tetka Pere, ni crijeva za vodu, ni kotla, ni stolova, ni preše za čvarke, ni ljudi.

    Samo mrak.

    -Gazde, gdje ste!?,poviče moja  Svekrva sve podižući  one dvije štruce od oraha, prekrivene našim najboljim kuhinjskim krpama, koje smo čuvali samo za rođake iz Kanade.

    -Nek' se vide,reče moja Svekrva i malo popravi tu kuhinjsku krpu.

    -Bome, nek' se vide, kažem i ja , sada kao Milo.

    Uzvikale se, bome nas dvije, ne žaleći glasa.

    -Gazdeeee!

    -Gazdeeee!

    Kroz ulazna vrata prvo proviri“siroti“ tetak Pero.

    Obučen od glavedo pete.

    Takav valjda i spavao.

    -Evo,evo,evo,viče odnekud iz kuće teta Kata.

    I ona obučena odglave do pete.

    Valjda i ona tako spavala.

    Tu moja Svekrva objasni da smo mi čuli da oni danas imaju kolinje, pa, kako smo veliki rod, da smo nas dvije došle pomoći i da je moja Svekrva ispekla štruce od oraha jer, kakvo je to kolinje bez štruca, a Mala je ( to sam sad opet bila ja), samljela orahe jer mi svoje orahe uvijek očistimo i stavimo u hladnjaču, al' ne valja ih puno unaprijed mljeti jer onda ishlape i onda nisu dobre štruce.

    Preda mojaSvekrva te dvije štruce teti Kati  i samo zamoli da joj vrati poslije kuhinjsku krpu jer su nam to najbolje krpe koje čuvamo za samo kada nam dođu rođaci iz Kanade i još kaže da, sada kada već kolinje još nije počelo, idemo nas dvije(Ona i Mala) kući jer kod kuće imamo krvavog posla, a oni kad jednom krenu, ako nas budu trebali, nek samo poruče po nekom i mi ćemo doći.

    &

    „Siroti tetak „Pero nešto malo rekao, kao, da nam hvala i da će poručiti po nas kad počnu.

    Teta Kata samo stajala onako čupava od spavanja, držala te štruce i pazila na tu krpu za kanadske rođake.

    &

    Ja i moja Svekrva na odlasku prolazile kraj svinjca. Jedno svinjče  lagano i pitomo roktalo.

    Njemu siromaku još nisu ni rekli da je kolinje.

    &

    -Ma znaš ,Milo,ne žalim ni štruca, pa čak ni krpu,al' nek smo joj pokazale.

    Ona će meni.....

    &

    Bome, dva- jedan za moju Svekrvu.

    I to u gostima.

     

     


    Cijela priča

   Djelovanje Ladice pomažu:

Sviđa Vam se stranica?

Preporučite nas prijateljici, prijatelju, ujni, tetku...

 

Pisma u Raj

Znaš, ...

Tekstovi za čestitke

Ako želite napisati nešto posebno, za nekog iznimnog,... pročitajte ponuđene tekstove za razne prilike!

Katalog čestitki

Onima koji vam puno znače, izrazite na poseban način  svoje osjećaje,želje i čestitke. Čestitke jedinstvene po tehnici...

Suveniri

Stvorila sam „Josipa i Katicu, Slavonca i slavonsku snašicu, koji su u crkvu krenuli, za misu se odjenuli  

Pokloni

Kakvi? Da ne koštaju puno; da obraduju; da ne omalovaže, ali ni prezaduže onoga kome  nosimo 

Ručni radovi i rukotvorine

Što oči vide, ruke naprave...  

Priče iz moje kuhinje

Tajna „ oružja“ u kuhinji :
Ja sama probala ili čula od drugih pa „šaljem „dalje.

Pola života je iza nas. Dobro, možda i malo više.
Pola života je ispred nas.Dobro; možda i malo manje.
Ali, u prosjeku, negdje smo oko sredine.

Kad te teškoće pritisnu

Točno prije godinu dana obolio sam od teške i ozbiljne bolesti, tzv. Non Hodgingov limfom, od koje se još uvijek liječim.

Zdravlje iz prirode

Ljekovito bilje, biljni pripravci, zdravstveni potencijal namirnica

 Mala Ladica

Iz ruku i pera moje kćeri 

Četvrti ćošak

Postoje takozvani "muški" i "ženski" kućanski poslovi. U ovoj će se rubrici pisati o "muškim" poslovima, i ja ću, kao novi član "uredništva",  pisati o njima

Priče s naslovnice

... o ljudima i događajima iz naše, ali i vaše okoline.