• Čovjek i njegova motika


    Bilo to jako, jako davno.Toliko davno, da živi ljudi i ne pamte.Živio na svijetu Čovjek i njegova Motika.
    Imali u kući i ića i pića u izobilju.
    Al',  Motika imala tešku narav, pa se Čovjek odluči rastati od nje i otići u grad.
    -Naći ću neku Trgovinu, mislio je Čovjek.
    Gladan  biti neću.
    - Samo  ti idi, dovikivala mu  ljuto njegova Motika.
    Kad dobro ogladniš, i vratit ćeš se!
                                                      &
    Ali,...Čovjek se nije vratio.
    -Bolje biti i gladan, nego kopati od rane zore  do mrklog mraka, mislio je Čovjek.
                                                       &
    Nikad nikome nije priznao da Motiku poznaje, a kamoli da je nekad živio sa njom i od nje. 
    - Taman posla! Pa da mi se smiju ovdje u gradu.
    Gledao Čovjek da ima bolju košulju. I cipele.
    Da ga više cijene i poštuju.
    (Grad je to.)
    A u želudac ionako nitko ne može zaviriti.
    Pa Čovjek u njega trpao jeftine salame,puno kruha i još više tijesta .
                                                       &
    Šparao Čovjek, šparao, podigao i neki kredit pa kupio sebi auto.
    -Našta to ličiš, Čovječe ?!, doviknu mu Motika, kad je  prvi puta došao u selo da mu vide auto.
    Čovjek se napravi da je i ne čuje, i ne vidi, i ne poznaje.
    -K'oda je Ona bolja?!
    Ja sam se jako udebljao, a Ona bome još jače zahrđala.
                                                       &
    Vozao se tako Čovjek po selu i vozao.
    Svi mu se divili, svi mu zavidjeli, a On bome pravo uživao i od ponosa se nadimao.
    Gdje god došao, nešto mu dadoše.
    Jer,...On je sada u gradu.
    I,...jer ima auto.
    A oni samo traktor. 
    Neki ni to.
    I jer ima čistu i mirisnu košulju.
    A ne k'o oni.
    Znojavu i prljavu.
    I jer ima lijepe cipele.
    Kaže da su prave kožne.
    A ne k'o oni.
    Gumene čizme.
    Hladne i blatne.
                                                                     &
    Jedni mu dali kokoš.
    K'o, ne bi ni uzeo, al' kad je domaća.....
    ( A nije vidio ni jeo kokoš otkako se od Motike rastao.)
    Drugi mu dadoše čak pedeset jaja.
    Pa i njih uze jer su domaća.
    Inače ne bi.
    (A pedeset jaja nije imao u kući otkako se od Motike rastao.)
                                                                    &
    I tako; malo po malo, napuni se auto, pa se Čovjek odveze u grad, sve pazeći da ga ne ugleda njegova Motika.
                                                                      &
    Kad  izjeo sve što je u selu dobio, upali auto, pa dođe opet.
    Po svega „domaćeg“.
    I sve opet ispočetka.
    Netko mu dade litru rakije.
    Domaće.
    Drugi mu dadoše vreću krumpira.
    Domaćeg.
    Treći čak dva para mesnih kobasica; friško odimljenih i domaćih .
    U jednoj mu kući nagrabiše čak pet kila svinjske masti.
    Domaće. Naravno.
                                                                  &
     -Što se vi miješate među nas ?!,poviče Motika bijesno.
    Da mu ne tovarite taj autić svaki put kada dođe, već bi se odavno meni vratio,  ljuto će Motika .
    I ..., nastavi hrđati.
    Šta će?
    Sama ne može ništa.
     

    Cijela priča

   Djelovanje Ladice pomažu:

Sviđa Vam se stranica?

Preporučite nas prijateljici, prijatelju, ujni, tetku...

 

Pisma u Raj

Znaš, ...

Tekstovi za čestitke

Ako želite napisati nešto posebno, za nekog iznimnog,... pročitajte ponuđene tekstove za razne prilike!

Katalog čestitki

Onima koji vam puno znače, izrazite na poseban način  svoje osjećaje,želje i čestitke. Čestitke jedinstvene po tehnici...

Suveniri

Stvorila sam „Josipa i Katicu, Slavonca i slavonsku snašicu, koji su u crkvu krenuli, za misu se odjenuli  

Pokloni

Kakvi? Da ne koštaju puno; da obraduju; da ne omalovaže, ali ni prezaduže onoga kome  nosimo 

Ručni radovi i rukotvorine

Što oči vide, ruke naprave...  

Priče iz moje kuhinje

Tajna „ oružja“ u kuhinji :
Ja sama probala ili čula od drugih pa „šaljem „dalje.

Pola života je iza nas. Dobro, možda i malo više.
Pola života je ispred nas.Dobro; možda i malo manje.
Ali, u prosjeku, negdje smo oko sredine.

Kad te teškoće pritisnu

Točno prije godinu dana obolio sam od teške i ozbiljne bolesti, tzv. Non Hodgingov limfom, od koje se još uvijek liječim.

Zdravlje iz prirode

Ljekovito bilje, biljni pripravci, zdravstveni potencijal namirnica

 Mala Ladica

Iz ruku i pera moje kćeri 

Četvrti ćošak

Postoje takozvani "muški" i "ženski" kućanski poslovi. U ovoj će se rubrici pisati o "muškim" poslovima, i ja ću, kao novi član "uredništva",  pisati o njima

Priče s naslovnice

... o ljudima i događajima iz naše, ali i vaše okoline.