• Prsluci




    Najprije se ode.
    Daleko.
    Što dalje.
    U udaljenu zemlju.
    Zapravo, ....najudaljeniju.
    Jer, što dalje odeš, bit ćeš uspješniji.
    I pred sobom; i pred drugima.
                                                                     &
    Svega ti dosta.
    I države.
    I skupoće.
    I bijede.
    I računa koje nemaš sa čim platiti.
    I jutara u kojima nitko (pa niti) iz  ulice nema kamo otići na posao.
    I ove zemlje koja te rodila.
    I samo to.
    Kao da se od ljepote krajolika može živjeti.
                                                                      &
    Napokon odlaziš.
    I ne okrećeš se.
    Samo da odeš što prije.
    U daleko.
    U bolje.
                                                                          &
    Onda živiš tamo daleko.
    U boljem.
    Mislio si.
    Ali,....tamo piri.
    Stalno piri.
    I ne znaš kako se zove taj njihov vjetar.
    Znaš samo da je hladan i da ne prestaje.
    Živi s tamošnjim ljudima.
    Sada i s tobom, kada si među njima i tamo.
                                                                              &
    Plaća stiže.
    Redovno.
    Sistem je uređen.
    Funkcionira.
    Al' vani stalno piri.
    Al' baš stalno.
    I hladno je.
    I ljudi su hladni.
    Kao i taj njihov vjetar.
                                                                                &
    Da ti je samo jedan dan sunca.
    I tvoje zemlje.
    I ljudi iz tvoje zemlje.
    Da ti je,...pa makar svaki dan gladan bio.
                                                                               &
    Godišnji prolazi brzo.
    Prebrzo.
    K'o da ga netko krade.
    Proždire.
                                                                                 &
    -Dva puta smo klali, samo da možeš i ti sebi ponijeti, govore tvoji kraj otvorenog gepeka velike limuzine sa kojom si došao.
    -Ali ja to ne smijem voziti u zemlju gdje sada živim.
    Nisam ja tamo gladan.
    Nego, da mi je ponijeti ovog  našeg sunca.
    I vedrog neba
    I trave na kojoj se cakli rosa.
    Al' ni to ne mogu.
                                                                             &
    E da,puno toga preko granice ne može.
    Ali, naši prsluci mogu.
    Ponesite ih u zemlje gdje stalno piri.
    Jer,upleli smo u njih i ovdašnjeg sunca.
    I zelene trave.
    I rascvjetanog cvijeća.





    Cijela priča

   Djelovanje Ladice pomažu:

Sviđa Vam se stranica?

Preporučite nas prijateljici, prijatelju, ujni, tetku...

 

Pisma u Raj

Znaš, ...

Tekstovi za čestitke

Ako želite napisati nešto posebno, za nekog iznimnog,... pročitajte ponuđene tekstove za razne prilike!

Katalog čestitki

Onima koji vam puno znače, izrazite na poseban način  svoje osjećaje,želje i čestitke. Čestitke jedinstvene po tehnici...

Suveniri

Stvorila sam „Josipa i Katicu, Slavonca i slavonsku snašicu, koji su u crkvu krenuli, za misu se odjenuli  

Pokloni

Kakvi? Da ne koštaju puno; da obraduju; da ne omalovaže, ali ni prezaduže onoga kome  nosimo 

Ručni radovi i rukotvorine

Što oči vide, ruke naprave...  

Priče iz moje kuhinje

Tajna „ oružja“ u kuhinji :
Ja sama probala ili čula od drugih pa „šaljem „dalje.

Pola života je iza nas. Dobro, možda i malo više.
Pola života je ispred nas.Dobro; možda i malo manje.
Ali, u prosjeku, negdje smo oko sredine.

Kad te teškoće pritisnu

Točno prije godinu dana obolio sam od teške i ozbiljne bolesti, tzv. Non Hodgingov limfom, od koje se još uvijek liječim.

Zdravlje iz prirode

Ljekovito bilje, biljni pripravci, zdravstveni potencijal namirnica

 Mala Ladica

Iz ruku i pera moje kćeri 

Četvrti ćošak

Postoje takozvani "muški" i "ženski" kućanski poslovi. U ovoj će se rubrici pisati o "muškim" poslovima, i ja ću, kao novi član "uredništva",  pisati o njima

Priče s naslovnice

... o ljudima i događajima iz naše, ali i vaše okoline.