• Prva kolinjska




    -Ma vid'ćeš ti da oni nas neće ni zvati, reče Čovjek svojoj Ženi.
    -Pa vidim, odgovori Žena.
    -Sad kad su se kruha najeli, sve uz našu pomoć, sad mi ne trebamo, reče Čovjek opet svojoj Ženi.
    -Ma da, rekla sam ja tebi odavno.
    A ti za njihove svatove kredit dizao.
    A ja sirota u kuhinji ni dan danas nemam tople vode.
    -Pa, Ženo, to sam ti već sto puta objasnio.
    Njegov mi ćaća bio k'o brat.
    Zajedno zarobljeni; zajedno razmijenjeni, zajedno opet na bojištu bili.
    Kad mi je na rukama izdisao, obećao sam mu da ću pazit na Malog k'o na svoju djecu.
    -Ma tebi su svi k'o brat.
    A svačije kuće i ljepše i veće od naše, reče Žena, sad već dobrano ljuta, ne na Malog, nego na ovog svog, što bi i tu ludu glavu sa ramena dao.
    -Još kad me pozvao za kuma, opet će Čovjek, srce mi se napunilo do neba, ganuto će Čovjek.
    - E da, srce ti se napunilo, a džepovi ispraznili.
    Eto ti sad tvog Kum'ća.
    Ne zove nas ni u kolinje, kad se radi, a kamoli bi u goste, kad se samo jede.
                                                                 &
    Pričali tako Muž i Žena uz jutarnju kavu, nabrajali kako su Malom bili i otac i majka, kako su ga voljeli uprav k'o svoju djecu, kako se prvo išlo Malom pokupiti  i šljive i sijeno, a svoje su kupili kad su stigli.
    Kako se oralo Malom prije nego njima.
    -E moj dragi, žestila se Žena.
    Takvi su ljudi.
    To ti govorim otkad sam te ugledala.
    A ti uvijek po svom.
    Moj Kum'ć, pa moj Kum'ć.
    Eto ti tvoj Kum'ć.
                                                                                  &
    Kad popiše prvu džezvu kave, pristavi Žena drugu.
    Jer,....bilo  toga još puno, puno što su radili prije Kum'ću nego sebi.
    A tkoće kavu bez rakije?!
    Uz rakiju i Čovjek posta  ljući.
    -Ma znaš,Ženo, dabogda mu se ćaća u grobu od muke okretao, kad sam ja ovo doživio da me Mali ni na kolinje ne zove!
    -K'oda  meni lakše, reče Žena.
    Rađe bi ostavila svaki svoj pos'o  i išla tamo raditi, nego da sutra  selskim babama odgovaram zašto nećemo biti kod Kum'ća na kolinju.
    -Ma da nas bar na kolinjsku večeru zvao, reče Muž i od muke popije još jednu rakiju.
    Sada bez kave.
                                                                                  &
    Taj dan se skoro nikakvog posla ne uhvatiše.
    Cijeli dan pričali o Malom.
    Dopodne loše.
    Popodne još gore.
    Kukali nad sobom i žalili se jedan drugom za sve dobro što su mu kroz život dali umjesto njegovog pokojnog ćaće.
    (Laka mu crna zemlja. Ipak .)

    Pala i veče.
    Zimski dani su kratki.
    Čovjek od tuge i prevelikog razočaranja popi  još jednu rakiju i leže na kauč ne skidajući kapu s glave.
                                                                                 &
    Nije se pravo ni rashrkao, kad ga Žena počela drmat'.
    -Ustaj, brzo!
    Doš'o Kumć'.
    Čovjek skoči s kauča, kad ono stvarno: Kum'ć već u kuhinji.
    -Kum'ć doš'o zvati na kolinje, pobrza Žena i mrakne Mužu, da ne bi on nešto lano prije Kum'ća.
    -Ma znao sam ja da će moj Kum'ć nas zvati na kolinje, reče Čovjek sretno i razgaljeno, pa zagrli Kum'ća .
                                                                                    &
    -Pa kako ne bih zvao, reče Kum'ć.
    Pa ja nemam nikog ni prečeg ni milijeg od vas dvoje.
    Vi ste mi k'o otac i majka.
    Al' znam da me volite i prevolite i da  kod vas kad god dođem dobro dođem .
    Znam da vi nećete zamjeriti ni prigovarati, pa sam prvo obišao i zvao one koji zamjeraju.
                                                                                       &
    -Vidiš ,Ženo, reče Muž kad je Kum'ć otišao.
    Sad me stid i sebe, i tebe, i mog pokojnog prijatelja, laka mu siromaku crna zemlja.
    Još  se malo Muž ispričavao i sebi , i dragom Bogu, i svima koje poznaje, pa onda zasp'o.
    Opet u kapi.
                                                                                      &
    -Et', vi'š ti sad tog Kum'ća!
    Nikad mu dosta.
    Toliko smo mu dobra u životu učinili, sad još i na kolinje zove.
    Pa nek mi sutra zebemo i nek nam kiša za vrat pada zbog njegovih kobasica.
    A i, k'oda da nemamo svog posla, mrmljala Žena još dugo u noć.
                                                                           &
    Muž spavao na kauču.
    Spokojno i zadovoljno.
    I jednolično hrkao.  

    Cijela priča

   Djelovanje Ladice pomažu:

Sviđa Vam se stranica?

Preporučite nas prijateljici, prijatelju, ujni, tetku...

 

Pisma u Raj

Znaš, ...

Tekstovi za čestitke

Ako želite napisati nešto posebno, za nekog iznimnog,... pročitajte ponuđene tekstove za razne prilike!

Katalog čestitki

Onima koji vam puno znače, izrazite na poseban način  svoje osjećaje,želje i čestitke. Čestitke jedinstvene po tehnici...

Suveniri

Stvorila sam „Josipa i Katicu, Slavonca i slavonsku snašicu, koji su u crkvu krenuli, za misu se odjenuli  

Pokloni

Kakvi? Da ne koštaju puno; da obraduju; da ne omalovaže, ali ni prezaduže onoga kome  nosimo 

Ručni radovi i rukotvorine

Što oči vide, ruke naprave...  

Priče iz moje kuhinje

Tajna „ oružja“ u kuhinji :
Ja sama probala ili čula od drugih pa „šaljem „dalje.

Pola života je iza nas. Dobro, možda i malo više.
Pola života je ispred nas.Dobro; možda i malo manje.
Ali, u prosjeku, negdje smo oko sredine.

Kad te teškoće pritisnu

Točno prije godinu dana obolio sam od teške i ozbiljne bolesti, tzv. Non Hodgingov limfom, od koje se još uvijek liječim.

Zdravlje iz prirode

Ljekovito bilje, biljni pripravci, zdravstveni potencijal namirnica

 Mala Ladica

Iz ruku i pera moje kćeri 

Četvrti ćošak

Postoje takozvani "muški" i "ženski" kućanski poslovi. U ovoj će se rubrici pisati o "muškim" poslovima, i ja ću, kao novi član "uredništva",  pisati o njima

Priče s naslovnice

... o ljudima i događajima iz naše, ali i vaše okoline.