• Viseće pisanice



    - Joj, dečki, da nas bar naša mama može vidjeti!, govorila  su  ukrašena jaja, ljuljajući se na peteljkama od divnih svilenih traka i zadivljeno sama sebe ogledavala u ogledalu  mog regala.
                                                                                  ^

    –Ja sam uvijek maštao  o visinama, veselo će jedno Crveno jaje. 
    Ali, ni u najluđim snovima nisam mogao zamisliti da ću biti ovako visoko.

    Gledajte, sve se vidi.

     Eno tamo u kutu; neke cipele.

     Veći smo od kreveta.

     Od stola.

     Od mačke.

     Od svega.

     Siguran sam da je ovo vrh svijeta i da većih visina nema, zaključi zadovoljno Crveno jaje i još se malo pogleda u ogledalo, pa se nastavi ljuljati na bijeloj svilenoj peteljci.

                                                                                          ^

     - Ja nisam maštao, nadoveže se Zeleno jaje.

     Čovječe, ja sam znao!

     Ja sam točno znao da smo mi puno više od zbroja bjeljanjka i žumanjka.

                                                                                           ^

    - E, ljudi! Sad još imam samo jednu želju: da nas vidi ona glupa Pirga (kokoš) iz susjednog kokošinjca, nadoveza se neočekivano osvetoljubivo jedno nježno, prekrasno Roza jaje.

     Pa da ju ja pitam gdje su njena jaja.

     Sigurno u nekim rezancima. Ili noklicama.

     Nit ih 'ko zna, nit 'ko pita zanjih. A gle nas!

                                                                                   & 

    - Ti, Rozi!, strogo će Crno jaje sa žutim cvjetovima forzicije.
    Ne griješi dušu takvim riječima.

     Uskrs ide. 

                                                                                    &

    - Šafrana mi na ovoj žutoj jajastoj glavi, ako Rozi nema pravo.

     Ti se Crni uvijek praviš kao da si najpametniji.

     Zar se ne sjećaš kako je Pirga uvijek  rekla za našu mamu da je ona obična  smeđa seoska kokoš i  kako mamina jaja nisu  dobra i kako ćemo mi odrasti u najobičniji mućak.

     Svi. 

                                                                                        & 
    - Ma sjećam se! 

    Kako se ne bih sjećao!?

     A sjećaš li se ti da nam je mama uvijek kvocala da se ne smijemo svađati.

     Ni svetiti.

     Ni prijetiti.

                                                                                          & 
    – Sjećam se.

     Ali, to je bilo dok smo još bili u gnijezdu, na zemlji, dok nismo nikoga vidjeli ni u životu uspjeli, uspjenio se  Rozi.
    Ali sada, razumiješ ti mene, platit će mi svatko tko nas je ikad mrko pogledao, zaviče Rozi i zaljulja se na svojoj heklanoj peteljci.

     Od siline i sile njegova pokreta, razveže se končana omča i jaje pade na samu zemlju.

     Zauvijek. 

                                                                                          &
    Nasta muk među jajima.

     Svako sa strahom pogleda u svoju,'ko svilenu, 'ko heklanu peteljku. 

                                                                                           &
    – Bože, hoće li moja izdržati?!

     Bože dragi!

     Pomozi!

     Ne daj da i ja padnem na zemlju kao  ono Roza jaje.

                                                                                           &
    Bože dragi!

     Čvrsto odlučujem da se nikome neću smijati, rugati, prijetiti ni svetiti.

                                                                                           &
    Tišina bila cijeli taj dan.

     A onda; malo po malo zaboraviše svi i Roza jaje i njegovu tužnu sudbinu.

                                                            
    Grajala ukrašena jaja na  rascvjetanoj grani.

     Svađali se jedan sa drugim  koje je ljepše, koje je višlje, sa kojim od njih bi se njihova majka kokoš  najviše ponosila.

                                                                                          &.......... 
    I tako bilo sve do slijedeće ispovijedi.

     

     

     

     

    Cijela priča

   Djelovanje Ladice pomažu:

Sviđa Vam se stranica?

Preporučite nas prijateljici, prijatelju, ujni, tetku...

 

Pisma u Raj

Znaš, ...

Tekstovi za čestitke

Ako želite napisati nešto posebno, za nekog iznimnog,... pročitajte ponuđene tekstove za razne prilike!

Katalog čestitki

Onima koji vam puno znače, izrazite na poseban način  svoje osjećaje,želje i čestitke. Čestitke jedinstvene po tehnici...

Suveniri

Stvorila sam „Josipa i Katicu, Slavonca i slavonsku snašicu, koji su u crkvu krenuli, za misu se odjenuli  

Pokloni

Kakvi? Da ne koštaju puno; da obraduju; da ne omalovaže, ali ni prezaduže onoga kome  nosimo 

Ručni radovi i rukotvorine

Što oči vide, ruke naprave...  

Priče iz moje kuhinje

Tajna „ oružja“ u kuhinji :
Ja sama probala ili čula od drugih pa „šaljem „dalje.

Pola života je iza nas. Dobro, možda i malo više.
Pola života je ispred nas.Dobro; možda i malo manje.
Ali, u prosjeku, negdje smo oko sredine.

Kad te teškoće pritisnu

Točno prije godinu dana obolio sam od teške i ozbiljne bolesti, tzv. Non Hodgingov limfom, od koje se još uvijek liječim.

Zdravlje iz prirode

Ljekovito bilje, biljni pripravci, zdravstveni potencijal namirnica

 Mala Ladica

Iz ruku i pera moje kćeri 

Četvrti ćošak

Postoje takozvani "muški" i "ženski" kućanski poslovi. U ovoj će se rubrici pisati o "muškim" poslovima, i ja ću, kao novi član "uredništva",  pisati o njima

Priče s naslovnice

... o ljudima i događajima iz naše, ali i vaše okoline.