Pa sludit će me ta Mala do kraja, ljutito reče moja Svekrva sa nekog, ne baš prečistog oblaka.

-No šta je opet, reče dremljivo Stari od moje Svekrve.

-Siću s pameti od te Male.

Sve nam na sprdnju to naše dolje.

A sve zbog te male.

&

-Govorio sam ti uvijek da Malu ostaviš na miru.

&

-Ma, ostavila bi’ ja nju na miru da ona valja.

Al’ ne valja, brate, pa ne valja.

I ništa pod milim Bogom ne zna.

&

Pa šta sad ne zna?, upita moj Svekar bez pretjeranog interesa.

&

-Štalu čistit ne zna.

-Možda joj loše vile.

-Ma kakvi loše.

Ima baš one što si ti meni napravio sa kraćim držalom.

S njima ide k’o str’ela.

A vidi Malu!

Zagrabi puno đubreta, pa joj to sve poispada sa vila, onda uzme motiku pa nagrće na

vile i nosi dok joj đubre ponovo ne poispada.

O zemljo, otvori se.

Cijelo će me selo ogovarati.

-Pa bome, nek te i ogovaraju, reče Stari od moje Svekrve, sad već potpuno razbuđen.

I pomalo ljut.

-Zašto mene?!, podvikne Stara od moga Svekra.

-Šta je nisi naučila?

-Ih, naučila bi’ ja nju da nije stalno kod matere bježala.

A od nje, bome, nije imala šta naučiti.

Njena mater nije imala ni gajbu za pliće, a kamoli štalu.

K’o, ništa joj ne treba, ništa se ne isplati, a na svaki ručak kod nas joj se isplatilo dolaziti.

Kad je se samo sjetim.

&

• Ma Stara, u Raju smo, hvala Dragom Bogu. Lijepo nam je, ne ljuti se stalno na tu Malu.

I ti, brate, cijelo dopodne čistiš to malo oblaka.

-Ja sam stara, reče moja Svekrva.

-Pa i Mala je već stara.

-Stara je, ali izrađena nije.

Aaaa,....i od čega bi bila?

Dopodne držala penkalo, poslijepodne heklaricu

Kad sam ja bila u njenim godinama, ma ne smijem se ni sjetiti.

Krave, svinje, ovce, bašča, ručak.

I to bogovski.

I to svaki dan.

Nekad i”germtajg”(kolači od dizanog tijesta:orahnjača, makovnjača i slično)

A ona, ona se sad igra.

Nagrće đubre motičicom na vile.

Šta će ljudi reći da se to tako radi u našoj poštenoj i vrijednoj kući.

&

-Dobro Stara, ‘ajmo ovako:

je’ imaš ti išta dobro reći za tu našu Malu?

-Imam, odvali moja Svekrva.

Što j’ reć’,reć’.jako je voljela našeg sina.

To joj se mora priznati, zaključi moja Svekrva.

-E, moja Stara.

Jako ona njega voli i danas.

Zato i radi sve što radi, reče Stari od moje Svekrve i opet zadrijema.